Ораторијуми – Георг Фридрих Хендл: Саул

Главне улоге тумаче: бас Клаус Мертенс као Саул, контраалт Ана Хасе фон Бринкен као Давид, сопран Мехтхилд Бах као Мераб, сопран Моника Наух као Михаила, тенор Себастијан Колхеп као Јонатан, тенор Ханс Јерг Мамел као Првосвештеник, бас Карстен Зидентоп као Самуилов дух, бас Бернард Везе као Доик. Ансамблом Капела Вајнбургензис и Капелом Манастирске цркве из Вајлбурга диригује Дорис Хагел.

Саул је био четврти ораторијум који је Хендл написао на енглеском језику за лондонску публику. Либретиста је био Чарлс Џененс, композиторов пријатељ и дугогодишњи сарадник.

Још од прве половине XVIII века старозаветна прича о краљу Саулу, његовом лудилу и љубомори према младом хероју Давиду била је популарна у политичком и друштвеном контексту Велике Британије. Написана су два монументална дела која третирају ову тематику - епска историја Davideis Ејбрахама Каулија и драмски комад Трагедија краља Саула Роџера Бојла, ерла од Орерија.

У верзији Чарсла Џененса, библијска прича из Књиге Самуилове, је обојена хуманистичким идеалима племените љубави, дубоког пријатељства, човекољубља, моралне непорочност и идејом великодушног опроста. У сарадњи са Хендловим талентом за вајање убедљивих драмских карактера, Саул је постао један од његових најуспелијих музичко-сценских остварења. Инвенција је видљива на пољу оркестрације, али такође и у необичним, грандиозним димензијама овог дела. Ипак, најважнији је квалитет Хендлове партитуре, са прегрешт разноликих и дубоких људских емоција. Као што то каже музиколошкиња Рут Смит у овом делу ћемо пронаћи „радост, славље, љубав на први поглед, хомоеротску привлачност, љубав међу супружницима, инат, помирење, љубомору, страх, бес, мржњу, напуштање, трагично упознавање са самим собом, губитак и одлуку".

Уредница Ксенија Стевановић