Вокална лирика

Песме Јоханеса Брамса у интерпретацији сопрана Бригите Фасбендер и пијанисткиње Елизабете Леонскаје.

Стихове великих немачких песника из периода класицизма и романтизма ретко ћемо пронаћи у обимном вокалном опусу Јоханеса Брамса. Композитор је песме пре свега бирао према њиховом расположењу, а не због поетских квалитета или њихове оригиналности. Заправо, чини се да је Брамс избегавао песме које су биле савршене, заокружене поетске целине, јер су му пружале премало простора за музичку разраду, те се у његовом опусу често појављују дела мање познатих аутора као што су Ото Групе, Кристијан Рајнхолд или Карл Кандидус.

У мају 1896. године, након готово десетогодишње паузе, Брамс се вратио жанру лида, испуњен тугом због смрти блиских пријатеља, али и тешке болести Кларе Шуман. Можда ишћекујући и сопствени крај, Брамс се окренуо текстовима из Библије у којима се разматрају питања људске егзистенције. Избор текстова је био необичан за овај жанр, али је композитору омогућио да створи префињену комбинацију изражајне вокалне мелодике и декламације, са клавирском пратњом која повремено поприма оркестарски карактер и смелим хармонским решењима.

Уредница емисије Ивана Неимаревић

Вокална лирика

Програмска шема

Коментари