Музика антика

Шеста деценија XVI века је била једно од најтурбулентнијих раздобља у историји Енглеске. Замах који је протестантизам доживео током владавине Едварда VI, након његове смрти 1553. године, заменио је бескомпромисни повратак католичанству, који је пропагирала његова полусестра Марија, ћерка Катарине од Арагона. Док је долазак Марије на престо значио пропаст за велики број протестаната који ће бити прогоњени, за већину композитора је тренутак њеног устоличења значио повратак добро познате праксе употребе музике и латинског језика током богослужења, односно могућност компоновања обимних и комплексних дела за већи број гласова.

Талисова миса Puer natus est nobis је настала управо у овом периоду, и у складу са традицијом, не поседује почетни став Кирије. Дело је засновано на теми пропријумског става мисе, која се као кантус фирмус појављује у дугачким нотним вреднстима у баритонском гласу, што је била пракса у пре-реформацијском периоду. Међутим, док су мисе тада уобичајено компоноване за пет гласова, Талис сада користи седам, и то без највише сопранске деонице. Овакав састав је навео истраживаче на закључак да је дело написано за извођења у Краљевској капели Маријиног супруга, Филипа II од Шпаније, у којој није било певача који су певали највише деонице. Често се додаје, да је у том смислу ово дело и музички представљало „брак између Енглеске и Шпаније" због специфичне сонорности која поседује сличности са фламанским стилом, посебно у одсецима са спорим хармониским ритомом, али и употребе „енглеске каденце" - контрапунтске фигуре у којој се исти снижен и повишен тон појављују један за другим, пре коначног разрешења.

Уредница емисије Ивана Неимаревић