Директан пренос из Метрополитен опере у Њујорку – Жорж Бизе: Кармен

Насловну улогу тумачи мецосопран Елина Гаранча, док је један од најбољих тенора данашњице - Јонас Кауфман - Дон Хозе. Бас-баритон Габор Брец наступа као тореадор Ескамиљо, сопран Ајлин Перез је Микаела, бас Ричард Бернстајн је Зунига, баритон Тревор Шојнеман тумачи лик Моралеса, сопран Даниеле Таламантес биће Фраскита, а мецосопран Џинџер Коста-Џексон Мерседес. Режију потписује Ричард Ејр, а Хором и оркестром Метрополитен опере 
диригује Луј Лангре.

Летонски мецосопран Елина Гаранча остварила је свој деби у Метрополитену улогом Розине у Росинијевом Севиљском берберину 2008. године, а од тада је наступала још и као Анђелина у Росинијевој опери Пепељуга, Сесто у Моцартовом остварењу La Clemenza di Tito, те као Кармен у новој продукцији 2010. године. Улогу циганске заводнице тумачила је и у Ковент Гардену и Бечкој државној опери, док ће истом ролом током ове сезоне дебитовати и у миланској Скали.

Књижица преноса из Мета   

Тенор Јонас Кауфман је у Метрополитену дебитовао насловним улогама у новим продукцијама Маснеовог Вертера, Вагнеровог Парсифала и Гуноовог Фауста, као и тумачењем лика Зигмунда у новој продукцији Вагнерових Валкира. Овај немачки тенор први пут је наступио у Метрополитену 2006. године као Алфредо у Вердијевој Травијати, а потом је наступао као Тамино у Моцартовој Чаробној фрули, као Каварадоси у Пучинијевој Тоски, те као Дон Хозе.

Очаран лепом и превртљивом циганком Кармен, војник Дон Хозе јој помаже да побегне из затвора у који је доспела због напада на једну радницу у фабрици цигарета у којој и сама ради. Међутим, њеним чарима подлеже и тореадор Ескамиљо, кога љубоморни Дон Хозе напада и покушава да убије. Због љубави према Кармен, Дон Хозе дезертира, а потом напушта и своју вереницу Микаелу. Кармен оставља Дон Хозеа и креће за Ескамиљом на кориду у Севиљу. Иако је Дон Хозе преклиње да му се врати, Кармен га сурово одбија. Тада Дон Хозе у очајању и бесу убија Кармен, док у позадини народ слави још једну Ескамиљову победу.

Премијера ове четворочине опере одржана је у париској Опери комик, 3. марта 1875. године. Као инспирација Жоржу Бизеу послужила је приповетка Кармен коју је написао Проспер Мериме по узору на Пушкинову поему "Цигани". Иако је данас једна од најпопуларнијих и најизвођенијих опера, Кармен је на премијери у Паризу доживела потпуни фијаско. Сам композитор није доживео славу и велику популарност коју је опера постепено освајала, најпре у земљама ван Француске, а тек потом у самој Француској . Дуговечност овог оперског остварења прорекао је и Фридрих Ниче речима: "Докле год нас буде, она ће бити на репертоару европских позорница".

Париска премијера опере Кармен као да је поставила пут којим ће ово дело проћи и у историји Народног позоришта у Београду. Београдска публика се са овом партитуром упознала 1911. године, приликом гостовања загребачке Опере, а на београдску сцену први пут ју је поставио Теофан Павловски 4. априла 1923. године.

Поред најаве следеће опере коју из Метрополитена можете да пратите на таласима Радио Београда 2 и 3, у паузи преноса Бизеове опере емитоваћемо разговор са Елином Гаранчом, као и текст Стефана Савића о опери Кармен у контексту теорије рода.

Пренос реализују музичке уреднице Радио Београда 2 - Горица Пилиповић и Маја Чоловић-Васић.