Умберто Ђордано: Андре Шеније

Нашег баритона, Жељка Лучића смо имали прилику да чујемо у улози главног антагонисте Жерара, прошле године у диркетном преносу из Метрополитен опере. Овај пут он наступа у новој продукцији Ковент Гардена, који је Ђорданову оперу поново поставио после тридесетогодишње паузе. Такође, Јонас Кауфман је овај пут дебитовао у насловној улози, а острвска критика дала му је највише оцене. Ипак, у освртима читамо да је највећи аплауз припао Жељку Лучићу који је изводио улогу Жерара последњих година и који оставља изузетан утисак својом певачком вештином и драмском интензивношћу у чувеном монологу из трећег чина.

Премијера опере Андре Шеније била је у миланској Скали 28. марта 1896, а велики успех дела учинио је да Умберто Ђордано, преко ноћи, постане предводник такозване ђоване скуола, односно групе веристичких композитора међу којима су били и Пучини и Маскањи. У овој опери чућете све одлике веристичког стила, поред Ђорданове веште употребе локалне боје, од аристократских француских плесова попут Гавоте у првом чину или револуционарне Марсељезе у четвртом чину. Либрето је написао Луиђи Илика, и инспирисан је животом песника Андреа Шенијеа, који је гиљотиниран само три дана пре Робеспјеровог пада и краја владавине терора.

У освит Француске револуције, у дворцу грофице Коањи трају ужурбане припреме за бал. Посматрајући понашање своје господарице, слуга Жерар критикује ароганцију аристократа. Па ипак, и сам је страсно заљубљен у једну племкињу - грофичину ћерку Мадалену. Међу званице стиже вест да је краљ упутио позив за сазивање скупштине сталежа, а да у Паризу тињају немири. У тој атмосфери, млади песник Андре Шеније, јавно исказује своје симпатије према потлаченима. Међу окупљене, Жерар доводи групу просјака који су се обрели у близини дворца. Грофица одбија да им удели милостињу, а слуга из револта скида своју ливреју и одлази са гладним људима. Три године касније, током владавине Терора улоге се мењају. Жерар, као Робеспјеров блиски сарадник, постаје моћан човек. Шеније је под сумњом да сарађује са противницима револуционарног режима, док Мадалена живи у страху да ће њено аристократско порекло бити откривено. Млада жена успева да успостави контакт са Шенијеом и да му искаже осећања која је пробудио у њој раније. И песник схвата да је воли, те се љубавници заклињу на вечну верност. Жерар сазнаје за њихову везу, те жудећи за Мадаленом, оптужује Шенијеа, који бива осуђен на смрт. Ипак, кајући се због свог поступка, помаже Мадалени да уђе у затвор где је заточен Шеније. Љубавници ипак успевају да заједно ступе на губилиште, док очајни Жерар чита Робеспјеров одговор на захтев за помиловање, који гласи: "Чак је и Платон изопштио песнике из своје државе".

Уредник Ксенија Стевановић