Вокална лирика

Година 1840. за Шумана је била такозвана „година песме" јер је током дванаест месеци композитор створио чак 168 лидова. Шуманова потпуна посвећеност вокалним делима током ове године била је условљена како прагматичним, тако и личним, уметничким разлозима. Композитор се окренуо профитабилном музичком жанру, знајући да ће му продаја циклуса песама омогућити финансијску стабилност неопходну да би затражио руку Кларе Вик. Поред тога, као и бројне Шуманове клавирске композиције, ова дела су била уско повезана са снажним осећањима које је гајио према својој будућој жени.

Један од песника чијим се делима најчешће окретао током 1840. године, био је Хајнрих Хајне, чији су стихови испуњени супротстављеним осећањима као што су усхићење и очајање, измешани са сентименталношћу, самосажаљењем или ироничним самоизругивањем, били веома блиски заљубљеном композитору.

Шуманов циклус под ознаком опуса 39, компонован је на стихове Јозефа Ајхендорфа. „Ти си уткана у мој Ајхендорфов Венац песама" писао је Шуман Клари Вик у мају 1840 године, када је завршио овај циклус. Ови стихови су испуњени темама које проналазимо и у другим композиторовим делима - питањима губитка и усамљености, мистериозности ноћи и опасности, сећањем, сањарењем и усхићењем. Сама форма лида омогућила је Шуману да оствари свој дугогодишњи сан о идеалној синтези музике и поезије. Иако је он сам у писмима наводио да песме не сматра "великом уметношћу", његова дела у овом жанру демантују га и показују како је било могуће у тим малим формама исказати сву комплексност тадашње савремене уметности.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић