Музика за оргуље

Овај уметник, рођен почетком седме деценије 16. века, био је први значајни композитор музике за оргуље у Француској. Одрастао је у Сент Омеру, градићу који је у то време територијално припадао шпанским поседима на северу Европе, где је стекао прва знања из области музике, најпре учећи у локалној катедрали, а потом и радећи као свештеник и оргуљаш. Године 1585, Тителуз се преселио у Француску, у Руан, који је у то време представљао значајан уметнички и музички центар. Три године радио је као оргуљаш у цркви Светог Јована, да би затим добио место главног оргуљаша Руанске катедрале, где је и остао до своје смрти 1633. године. Заједно са градитељем Креспеном Карлијеом, Тителуз је одиграо значајну улогу у формирању француског стила израде оргуља и био је консултован приликом градње инструмената у неким од најзначанијих културних центара ове земље, попут Сен Денија, Поатјеа и Амијена.

Тителуз је био и песник, али и теоретичар, који се занимао за тада актуелна питања попут структуре модуса, темперовања и односа интервала, природе звука и необичних акустичких феномена, композиционих техника и иновација у нотацији, као и начина уодношавања текста и музике. У предговорима својих композиција за оргуље, Тителуз је расправљао о новинама у градњи инструмената, као и о извођачкој пракси, тежећи да обучи оргуљаше како о значају и месту оргуљске музике у црквеним обредима, тако и о методама извођења.

Тителузова дела настајала су у прелазном периоду између ренесансе и барока. У њима се могу препознати идеали ренесансног контрапункта, посебно у фугираним одсецима који поседују велику сличност са мотетима из 16. века, а ту су и модална организација и четворогласна фактура, такође, преузети из вокалне традиције претходне епохе. Његов стил истраживачи описују као конзервативан, ослоњен на строгоћу и сведеност која је доминирала француском музиком у периоду када је почела имплементација реформи Тридентског концила. Ипак, у Тителузовим композицијама има и изразито хроматских пасажа, слободнијег третмана дисонанци, увођења импровизоване орнаментације, детаљних метричких ознака и коришћења интабулација приликом штампања, што ће све постати значајне одлике француске барокне оргуљске школе.

Композиције за оргуље овог аутора су биле засноване на напевима грегоријанског корала, а извођене су у алтернацији са наступима хора током служби у цркви. Дванаест композиција из циклуса Црквене химне, подељене су у стихове, који могу били или засновани на кантус фирмусу, или на парафразама ових напева које Тителуз подвргава фугираном третману.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић