Шарл Гуно: Господин Сенк-Марс

Главне улоге тумаче: Матиас Видал као Маркиз Сенк-Марс, Тасис Кристојанис као Де Ту, Ендрју Фостер-Вилијамс као Отац Жозеф, Вероник Жанс као Принцеза Мари, Норма Наун као Марион Делорм. У осталим улогама слушате Мари Ленорман као Нинон де Ланкло, Жак-Грег Белобо је краљ Луја XIII, Андре Ејбое наступа као Фронтрај, Енрју Лепри Мејер је Монмор, Матијас Етмаир је Монтрезор, а  Волфганф Клозе је Де Бријен. Хором Баварског радија и Симфонијским оркестром Радио Минхена диригује Улф Ширмер.

Ово дело се базира на истоименом роману Алфреда де Вињија из 1826. године, који се сматра првим значајним историјским романом на француском језику, који је убрзо стекао и велику популарност широм Европе. Дешава се у раном XVII веку на двору краља Луја XIII. Историјска личност, маркиз Анри Сенк-Марс је био способан и храбар племић, који је организовао побуну против Ришељеове моћи. Међутим, због разноликих интрига и завера, као и због своје превелике амбиције у погледу брака са принцезом Мари де Гонзаг,  маркиз је изгубио краљево поверење и био је осуђен за велеиздају због шуровања са Шпанцима зарад збацивања Ришељеа. Сенк-Марс је био привалачна фигура за машту романтичарских уметника - побуњеник, са мрачном, авантуристичком цртом. На позив директора Опере Комик, Леона Карваља, Гуно се после десетогодишње паузе вратио компоновању управо опером Сенк-Марс. Створио је дело које није имало већу популарност, иако се у њему мајсторски сустичу елементи француске велике опере, са дијалошком структуром опере комик. Сам израз ове опере наслања се на Гуноова претходна остварења, сензуалност и лиричност Ромеа и Јулије и Фауста. Композитор је направио скраћене говорне дијалоге за извођење у Лионској опери у новембру 1877. године, како би оперу учинио целовитијом, и то је верзија која је изведена у Минхену први пут у модерној епохи.

Уредница Ксенија Стевановић