Имагинарни пејзажи – Лосил: албум "Морско острво"

На први поглед, ова музика оставља утисак статичности и контемплативне мирноће. Но, ово је само површински слој нумера које Скот Морган брижиљиво гради. Ако бисмо се усудили да употребимо метафору мôра за музику овог уметника, онда је она присутна управо у дијалектичком односу између мирноће и покретљивости дубинских акустичних слојева, која ствара истовремено репетитивне и проточне структуре, налик мрешкањима и таласањима воде. Комбинујући атмосферски амбијентални штимунг са дискретним даб и дигиталним битовима, Лосил ствара самосвојну електроакустичку синтаксу, која је у својој основи изразито наративна и кинематографска. При том, у нумерама се чују и кратки, уочљиви синтисајзерским рифови, мелодије на вибрафону, на Роудс клавијатурама и клавиру које свирају Лосилови дугогодишњи сарадници Џош Линдстром, Џејсон Зумпано и Кели Вајз. Оно што је посебно плени јесте умеће смењивања овог разноликог материјала, који исијава и нестаје уз изражени осећај за временску пулсацију и формирање органски пропулзивних структура. Другим речима, Лосил обликује звук као да се налази на грнчарском точку и унутар овог покренутог преспајања слушаоцима нуди апстрактни, али изузетно тактилни музички наратив. У позадини овог албума стоји прича о бруталном убиству бившег председника компаније Шеврон Ојл и његове супруге у њиховој кући на мору 1983. године, која се налазила на острву Си Ајланд у Џорџији. Ипак, као што је то случај и са другим Лосиловим радовима, прича није пресудна за слушалачку перцепцију и не доноси никакав кључ за разумевање овог албума. Напротив, он остаје мистериозан и интригантан, попут атмосфере култне серије Твин Пикс, где потрага за истином увек води још један корак даље у вртлог неразлучивости тајне.

Уредница Ксенија Стевановић