Век хармонике - Интерпретације Николе Пековића

Рођен 1991. године у Краљеву, Пековић је један од најуспешнијих студената Факултета уметности у Нишу, а од недавно је и доцент ове високошколске установе. Основне и мастер студије завршио је у класи професора Миљана Бјелетића, а богата концертна активност овог младог уметника укључује наступе широм Европе и света. Добитник је и бројних награда на престижним такмичењима, попут Светског трофеја и Светског купа.

Нишки Факултет уметности објавио је у октобру прошле године солистички албум Николе Пековића на коме се налазе остварења из разних епоха, од барока до савремене музике. Ипак, највећи број дела представљају оригиналне композиције за хармонику, а не аранжмани, јер је Пековић желео да потенцира данас равноправни статус који хармоника заузима међу осталим академским инструментима. Ово издање је круна његове дугогдишње сарадње са професором Бјелетићем, који је и аутор неких транскрипција на албуму.

Слушаћете: Тужни валцер опус 44 Јана Сибелијуса (ову меланхоличну и типично романтичарску мелодију слушамо у аранжману Миљана Бјелетића), Концертни триптих украјинског аутора Виктора Власова - неоромантичарска композиција инспирисана сликом Страшни суд Хијеронимуса Боша, Без наслова опус 72 данског аутора и етномузиколога Поула Ровсинга Олсена. Потом ћете чути свиту поетичног наслова Слике одлазећег времена опус 40 Анатолија Кусјакова, која је конципирана као низ ставова контрастних расположења чији су називи: Торнадо, Како је страшно удавити се у плавом небу, Из оријенталних мелодија и Поворка. На крају ћете чути транскрипцију композиције Киклопи Жана Филипа Рамоа и Симфонију број 1 Владимира Бонакова. Овај значајни руски аутор акордеонистичке литературе приказао је овом приликом хармонику као инструмент оркестарске звучности и широког спектра тонских боја.

Уредница емисије Марија Шекуларац