Музика за чембало Мануела Родригеза Коеља

Слушаћете композиције које је 1620. године, као највероватније најстарију штампану збирку музичких дела у Португалу, објавио лисабонски издавач Педро Кресбек.

Мануел Родригез Коељо је рођен у Елвесу 1555. године, где је у градској катедрали стекао прва знања у области музике. Након усавршавања, најпре је радио као оргуљаш у свом родном граду, да би 1602. прешао у катедралу у Лисабону, а две године касније постао и оргуљаш Краљевске капеле, где је остао све до повлачења из активне службе 1633. године.

У тренутку када је објављења збирка Коељових композиција, Португал се налазио у тешкој ситуацији. Након успона који је држава доживела после освајања у Новом свету током прве половине 16. века, уследила је серија катасторфа: у војном поразу 1578. године живот је изгубио краљ Себастијан I, али и читава млада генерација португалског племства. Династички сукоби који су уследили довели су до губитка независности две године касније, када је шпански краљ Филип II анектирао државу на западу Пиринејског полуострва. Нестанак краљевског двора, као примарног центра продукције световне музике у земљи, променио је физиономију музичког живота, јер је од тог тренутка, једина централизована власт у земљи била у рукама црквених великодостојника. Издавачи су објављивали само дела која је одобрио Велики инквизитор и која су била у служби промовисања закључака Тридентског концила. Тако је и Коељова збирка тијента под називом Flores de musica морала да добије одобрење црквених власти, иако се у њој налазила и композиција заснована на чувеној световној шансони Орланда ди Ласа, Сузана једног дана.

Форма „тијента", односно „тента" на португалском, по својој структури је веома слична ричеркару, а на Пиринејском полуострву се појавила средином 15. века. Тијента Мануела Родригеза Коеља показују широки спектар структура и садржаја. Дела су заснована на теми из које израстају сви остали мотиви, по чему ова дела показују случност са уметношћу Јана Питерсона Свелинка.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом