Опере – Клаудио Монтеверди: Орфеј

У насловној улози наступа одлични немачки баритон Кристијан Герхахер, сопран Ана Вировлански је Еуридика, месоцопран Ана Бонитатибус се појављује у улози Прозепине и Гласника, а бас Андреа Мастрони тумачи деоницу Харона, лађара који превози мртве душе у Хаду. Самог владара подземља Плутона изводи баритон Ендрју Херис, док је бог Аполон тенор Мауро Петер. Мецосопран Анђела Брауер тумачи персонификације Наде и Музике, а сопран Луси Најт се појављује у улози Нимфе, док ћете у улози Ехо чути тенора Јерена де Фала. Као Пастире и Духове чућете тенора Матијаса Видала, контратенора Габриела Жиблена и баса Томаса Фокнера. Члановима Баварског државног оркестра и ансамблом Монтеверди континуо диригује Ајвор Болтон.

Монтевердијев Орфеј на либрето Алесандра Стриђа је вероватно најпознатија опера из најранијег периода оперске историје. Поред тога, то је била и прва опера изведена у Мантови за потребе војводске породице Гонзага у чијој је служби тада био Монтеверди. Гонзаге су желели да се такмиче са оперским представама и спектаклима које је приређивала породица Медичи у Фиренци, а посебно са онима изведеним у склопу прославе брака између Марије Медичи и француског краља Анрија IV. Млади војвода Винченцо Гонзага одлучио је да на свом двору постави исто тако раскошну и спектакуларну музичко-сценску форму. Реализација овог пројекта је била поверена Академији Несталних - Ацадемиа дегли Инвагхити, једној од најзанчајнијих културних институција Мантове тога доба, којој је припадао и либретиста, гроф Алесандро Стриђо. За аутора музике изабран је Клаудио Монтеверди, тадашњи дворски капелмајстор. У том смислу треба напоменути да је композитор своју прву оперу Орфеј писао као четердесетогодишњак и у њу уложио све своје дотадашње умеће.

Спектакуларно извођење опере одиграло се 24. фебруара 1607. године у једној од великих сала Војводске палате у Мантови уз употребу сценске машинерије. Оркестар је био изузетно велик за то доба - састављен од два чембала, више група гудачких и дувачких инструмената, међу којима тромбони заузимају посебну улогу као звучне персонификације загробног света. Међу извођачима су се нашли познати кастрати, али и певачи племенитог порекла који су се музиком бавили у слободно време. Опера Орфеј је убрзо почела да се изводи и изван Мантове, а документи говоре о извођењима у Торину 1610. године, Салцбургу 1614. и у Ђенови 1646. године. Партитура је штампана у Венецији 1609. године, и то је вероватно један од разлога зашто је ова музика сачувана до данашњих дана.

Уредница Ксенија Стевановић