Велики интерпретатори - Сећање на Алда Чиколинија

Један од најзначајнијих италијанских пијаниста двадесетог века, Чиколини је оставио дубок траг као уметник снажног израза, али и као плодан педагог. Рођен у Напуљу 1925. године, младост је провео у родном граду где је уз посебну препоруку композитора Франческа Чилеа са девет година уписао тамошњи Конзерваторијум код Паола Денце, ученика Феруча Бузонија. По окончању студија, Чиколини је најпре постао корепетитор у Театру Сан Карло, да би због егзистенцијалних неприлика напустио службу и посветио се свирању по напуљским баровима. Године 1949, међутим, одлучује да започне професионалну афирмацију, те учествује на такмичењу Маргарит Лонг у Паризу где осваја прву награду. Овим признањем скренуо је пажњу француске јавности као млади уметник великих способности, те се убрзо сели у Париз, а 1969. године добија и француско држављанство.

Чиколини је између 1970. и 1988. године деловао као професор на Париском конзерваторијуму и током овог периода из његове класе изашао је велики број данас цењених пијаниста попут Жан-Ива Тибадоа, Атура Пизара, Николаса Ангелича, Акике Еби и других.

Још почетком шездесетих, Чиколини је започео ангажман студијског снимања за дискографске куће Енџел рекордс, И-Ем-Ај, а током каријере сарађивао је са низом издавача као што су Кепитол, Дискавер, Ерато, Ворнер класикс и други. Алдо Чиколини је показао посебан афинитет за музику француских аутора, често и оних мање познатих, али је то представљало само сегмент његових ширих интересовања за готово целокупну пијанистичку литературу од барока до музике двадесетог века. Чиколини је био извођач рафиниране технике и високог музичког укуса којима је своје интерпретације узнео у сам врх европског пијанизма друге половине прошлог века.

Аутор емисије Стефан Цветковић