Кинески песник Шу Лиџи

Песник Шу Лиџи (1990 - 2014) био је стидљив, миран, повучен и усамљен младић. Године 2010. напустио је дом у једном кинеском селу и отишао да ради на покретној траци у Фокскону (Фабрици електронских делова у Шенџену). Од 2012. до фебруара 2014. године у новинама Људи Фокскона објављено је преко 30 његових песама, есеја, приказа фимова, коментара вести и тако даље.

Први пут када је Џанг (псеудоним) прочитао Шуову поезију, био је запањен талентом овог младића и од тада је увек тражио његове текстове у новинама.

Џанг је имао утисак да је Шу стидљив младић „који говори мало, али није сасвим тих". Већина Шуових раних песама описивале су живот на покретној траци. У песми „Фабрика, моја је младост овде насукана" описао је услове рада у том периоду: „Поред покретне траке, десетине хиљада радника нижу се као речи на папиру/ Брже, пожурите!/ Док стојим као један у низу, чујем лавеж супервизора". Осећао је да „Када једном уђеш у фабрику/ Једини избор је потчињавање", као и да му се младост хладно искрадала, па је могао само да „је посматра како бива самлевена дан ноћ/ Згњечена, углачана, обликована/ У неколицину сићушних рачуна, такозваних надница".

У фебруару 2014. Шу је дао отказ у Фокскону и преселио се у други град. Његов пријатељ је појаснио да је разлог за то био што је Шуова девојка тамо радила, али се он није снашао. Рекао је Џангу да је имао потешкоћа да нађе посао, али није подробније говорио шта се тачно догодило. Пола године касније, вратио се у Шенџен. У једном ранијем интервјуу, Шу је рекао да је волео тај град, да му је највеће задовољство причињавао Главни центар за продају књига као и градске библиотеке. По повратку у Шенџен почетком септембра покушао је да нађе посао у Главном центру за продају књига, али није успео, и Џанг мисли да је то за њега било велико разочарање. Две године раније, Шу је конкурисао за посао у Фоксконовој библиотеци за запослене, али су га и тамо одбили.

Оставши без новца, вратио у Фокскон и почео да ради 29. септембра, у истом одељку као и раније. Ово је требало да буде нов почетак, али није било тако. Те вечери поменуо је Џангу на чету да ће можда поново напустити Фокскон, али Џанг то није сматрао неком посебном вешћу, мислећи да Шу неће отићи тако скоро, јер се тек вратио послу у Фокскону.

Поново се „чуо" са Шуом после два дана, када су људи преносили вести о његовом самоубиству. Његов недељни одмор за Дан државности Кине био је обавијен тугом. Данима није излазио из куће. Касније је Џанг открио да је Шу извршио самоубиство баш оног јутра наког што су њих двојица четовали, а не два дана касније како су то пренели медији.

Избор и превод с енглеског Ивана Максић.
Чита Александар Божовић.
Уредница циклуса Тања Мијовић.