Мирослав Миша Савић: Фукоово клатно српске музике

„Светски дан уметности, који се обележава се 15. априла, установила је међународна асоцијација уметника, са циљем промовисања креативних активности у свету. Манифестација се организује у част великог уметника, Леонарда да Винчија, који је рођен на овај дан 1452. године. Да Винчи је изабран као симбол мира у свету, слободе израза, толеранције, заједништва и мултикултурализма.

Милован Марковић алиас ДеСтил је 14. априла 1981. прокламовао Светски дан уметности изводећи перформанс Споменик уметности испред Студентског културног центра тако што је стајао на постаменту око девет часова. Потом је уследио још један рад сличног назива и теме: просторна поставка Фрагменти слике: Споменик настала од ранијих слика уништених цепањем и реаранжирањем у новом облику и статусу. Овај гест симболички повезује неколико релевантних епоха у којима је уметник пронашао заједничке елементе: пост-концептуалну фазу ликовне радионице СКЦ-а, надреалистичку провокацију у јавном простору и коначно антиципацију касније проглашеног Светског дана уметности (поранио је један дан).

Еволутивни и револуциони пут уметности у 20. веку демонстрирају реакцију на исти феномен: замор идеја и рецепције оронуле зграде уметничке продукције. Дилема: реновирати или срушити. Расплет је понуђен или у виду обнове темељних принципа, инсистирањем на обликовању уметничког система, на подруштвљавању естетских вредности (еволутивни пут) или у увођењу нових технолошких инструмената кроз естетику шамара постојећем друштвеном укусу, афирмацији принципа уметничког хира и подсвесног деловања, хаоса уместо форме (револуциони пут). Футуризам, Дада Надреализам (у Европи), Зенитизам (у Југославији) су револуционарни покрети који су испољили снажну тенденцију за одвајањем од еволутивних уметничких праваца. Уметничка продукција проистекла из њих по правилу је имала скандалозну рецепцију од стране публике а неретко и цензурисање од стране власти, углавном текстова објављених у специјализованим часописима. Захваљујући провокативном и субверзивном деловању, утицај који су уметници – протагонисти остваривали, деловао је као много већи него што је то објективно њихова продукција могла остварити. Биланс дела, нарочито оних «из прве руке» (оригинални, не-рециклирани) значајно је мањи од еволутивне уметничке праксе. Музичка продукција је, посебно у овом контексту, скромна - уметничку револуцију проводили су углавном књижевници, визуелни уметници и теоретичари (најчешће уметници сами)..."

М.  Савић

У реализацији дела учествовали су: Мирослав Савић, Андрија Сагић, Бојан Жировић и Дубравко Јовановић.
Лектор: Наташа Шуљагић
Текст и сниматељ звучне матрице: Мирослав Савић
Асистент тон мајстора: Андреја Андрејић
Тон мајстор финалног микса: Зоран Марић
Редитељ: Миленија Стаменковић
Уредник: Предраг Д. Стаменковић