Антонио Кањони: Дон Бућефало

Половином 19. века опера буфа је била популарна, нарочито међу мање познатим оперским композиторима као што је то био Антонио Кањони. Овај аутор, рођен у близини Павије 1828. године, већ као младић, са само 19 година постао је познат управо захваљујући опери Дон Бућефало. Ово дело је парафраза Злочестих певачица Валентина Фјоравантија, и уписује се у богату традицију сатира о музичком театру. Главни лик је незграпни и нападни капелмајстор - учитељ музике, коме су поверени бројни музички гегови. Они нису нови, али их је Кањони решио са пуно духа, те су врло забавни, посебно ако их изводи певач који је уједно и добар глумац. На премијерном извођењу овог дела у сали Миланског конзерваторијума, 28. јуна 1847. године, на коме је Кањони тада студирао, главну улогу је маестрално тумачио тада познати бас Цукини. Улога Дон Бућефала постала је касније заштитни знак чувеног буфо баса Алесандра Ботера, који ју је представио париској публици.

У музичком смилсу Кањонијев музички језик дугује много Доницетију, али аутор показује и сасвим оригиналну мелодијску инвентивност и дар за елегантну комику - уз покоји елемент раног вердијанског писма. Кањони интелигентно користи арсенал формула опере буфа (брзе комичне бас арије, каватине, речитативо секо, дијалоге на наполитанском дијалекту), прибегавајући често "парлантима", ариозним деоницама уз употребу изузетно богате оркестрације.

Садржај опере је следећи:

Дон Бућефало је одушевљен певањем сељанки из Фраскатија. Нуди им часове певања, уз лажно обећање да ће постати славне. Ђанета, Агата и Роза почињу да се надмећу ко ће бити примадона у Дон Бућефаловој опери. Роза, која је недавно остала удовица, сања да се уда за свог љубавника грофа Белпрата, а удавра јој се и времешни Дон Марко. Али неочекивани повратак њеног мужа Карлина, за кога сви верују да погинуо у боју, ствара пометњу међу овим љубавним интригама. Радња се одвија између бесмислених кошкања девојака, које се боре за место "примадоне", перипетија љубоморних љубавника и неосноване уметничке амбиције Бућефала. Кулминација ових линија је у трећем чину, када учитељ музике поставља своју нову оперу. Роза је "примадона", али у тренутку када треба да ступи на сцену, појављује се Карлино који тражи назад своју жену, стварајући општи метеж. Дон Бућеафло је очајан због лоше представе, а Агата и Ђанета користе прилику да се истакну за улогу примадоне. Наравно све се завршава најбоље по све протагонисте, док се Роза каје, заклињући се на верност поново пронађеном мужу.

Уредница Ксенија Стевановић