Клавирске метаморфозе – Мајстори XX века

Оливије Месијан рођен је у Авињону 1908. године. Композицију и оргуље студирао је у Паризу, где је 1942. године постао професор на Конзерваторијуму и где је, поред сопственог опуса, оставио траг и као ментор многих композитора који су обележили музичке токове у послератном периоду. Поред тога, упамћен је и као виртуозни оргуљаш који је скоро педесет година свирао у Цркви Свете Тројице. Његов композициони стил карактерише синтеза емоционалне експресивности, религиозне посвећености и врхунске интелектуалне контроле музичког материјала. На почетку емисије слушаћете избор из колекције Двадесет погледа на дете Исуса, низ композиција које је Месијан написао 1944. године за Ивон Лорио.

У емисији ћете чути и три композиције под називом Непрекинуте тишине које је Тору Такемицу написао у периоду од 1952. до 1960. године. Овај уметник рођен је у Токију 1930. године. Иако је, такорећи, био самоук када је реч о компоновању, одржавао је контакте са значајним музичарима који су га упознали са стваралаштвом Оливијеа Месијана, Карлхајнца Штокхаузена и Луиђија Нона. Такође, увели су га и у свет филмске музике - упознао је редитеља Акира Куросаву, за чије је филмове касније писао музику. У послератном периоду са европским и америчким музичким наслеђем упознао се преко радија слушајући џез, али и музику Клода Дебисија, Арона Копланда и Арнолда Шенберга. Поред музике Такемицу је пратио и проучавао нова струјања и у другим уметностима - на пољу модерног сликарства, театра, филма и литературе. Године 1951, био је један од оснивача Експерименталне радионице, мултимедијалне групе која је својим авангардним стремљењима убрзо постала сензација. Подучавао је композицију на универзитету Јејл, а био је и гостујући професор на многим школама у Сједињеним Америчким Државама, Канади и Аустралији. Његова рана дела откривају утицаје Арнолда Шенберга и Албана Берга, док његова музика у зрелој и позној стваралачкој фази гравитира ка француском импресионизму и музици Клода Дебисија.

На крају емисије чућете и две композиције Џона Кејџа - Соба и У пејзажу настале 1943. и 1948. године. Џон Кејџ, амерички композитор, филозоф, песник и теоретичар, рођен 1912. године, сматра се једним од најутицајнијих и најконтроверзнијих авангардних уметника XX века. Према речима његовог професора, Арнолда Шенберга, био је проналазач и геније. Један је од првих стваралаца који су користили алеаторику и електронику и који су употребљавали инструменте на неконвенционалан и неочекиван начин. Његова прва дела, која датирају из тридесетих година, заснована су на додекафонској техници, док је током четрдесетих година писао углавном за перкусије и препарирани клавир, мењајући карактеристичан звук инструмента уметањем различитих предмета у његово тело. Проучавао је индијску филозофију што је значајно дефинисало и променило његову естетику у позној стваралачкој фази, па је у композициони процес увео објективистички приступ, одустајање од контроле свих параметара, као и елементе случајности.

Аутор емисије Бранка Поповић