Филозофија ренесансе

Ђордано Бруно: Свргавање победоносне звери

У наставку циклуса ФИЛОЗОФИЈА РЕНЕСАНСЕ, који емитујемо четвртком, после уводне студије Александре Манчић о Ђордану Бруну, можете пратити делове превода Бруновог дела “Свргавање победоносне звери” (у преводу Александре Манчић).

Славно Бруново дело "Свргавање победоносне звери" својеврсни је обрачун са владајућим предрасудама доба у којем је живео. Предрасуде што их је ширила и одржавала углавном црква, биле су и званичан поглед на свет, те је супротстављање владајућим догмама значило изложити се озбиљној опасности. (Не треба заборавитио да је управо Бруно био једна од најславнијих жртава цркве.) Због тога Бруно не пише директно, већ се служи свим средствима која му стоје на располагању: ерудицијом, иронијом, хумором, заједљивошћу, метафорама... Знање сопственог времена он у своме делу комбинује на такав начин да из тога настаје текст кроз који се - због сложености, метафоричког ткања, скривених алузија и опрезнних упућивања - није лако пробијати, али који због своје литерарне носивости и тежине остаје и данас фасцинантан.

Иза комичне маске паганства, Бруно преиспитује владајуће вредности свога доба, те је у паганској хијерархији богова могуће препознати управо хришћанске хијерарихије. Јупитер је, наиме, сазвао богове на сабор на коме треба да се успостави нови поредак. Ту пада одлука да се свргну звери које владају - људски пороци. На место порока треба поставити врлине. Но проблем и јесу врлине, те начин на који се оне усађују људима. Управо на том месту почиње главни заплет.

Бруно исписује моћно, заводљиво, дубоко дело.

Уредник Иван Миленковић.