Бахови и Абелови претплатнички концерти

Концертни серијал Јохана Кристијана Баха и Карла Фридриха Абела започео је пре тачно 250 година, у јануару 1765, трајао је до 1781. године, а на њему је углавном презентован репертоар састављен од симфонијских и концертантних дела. Бахови и Абелови концерти истицали су се врхунским извођачима, који су неретко били странци и који су попут Баха и Абела, дошли у Енглеску из Италије или Немачке.

Како би проширили своју понуду, Бах и Абел су 1770. године приредили извођење ораторијума у оквиру серије у Краљевом позоришту. Извођења духовних ораторијума у јавним, секуларним дворанама, била су веома популарна у Лондону, у великој мери захваљујући традицији редовних извођења Хендлових дела.

За ову прилику Јохан Кристијан Бах написао је нови ораторијум, Јоас, краљ Јудеје, што је уједно било и његово последње духовно дело. Ораторијум је изведен три пута у марту и априлу 1770, те још три пута у јануару наредне године. За извођење вокалних деоница Бах је ангажовао водеће лондонске солисте италијанске опере, попут кастрата Ђуста Фернанда Тендучија и Гаспара Савоја, те сопранисткиње Чечилије Граси, док је између два дела ораторијума Бах изводио своје концерте за оргуље. Писан на популарни либрето Пјетра Местастазија, ораторијум доноси приповест о Јоасу, краљу древне Јудеје, чији је долазак на престо био везан за крваве обрачуне у краљевској породици. Бах је у овом остварењу успео да начини иновативни спој стила опере серије са хендловским третманом хорских нумера.

Рођен 1735. године као најмлађи син Јохана Себастијана Баха, Јохан Кристијан Бах провео је први део своје каријере у Италији, усавршавајући се са Падре Мартинијем, радећи као оргуљаш у Милану и компонујући опере за Торино и Напуљ. Изабравши 1762. године Лондон као свој нови дом, Бах је у Енглеску закорачио као потпуно оформљен композитор италијанског стила. Поред тога што је био активан на пољу организације концерата и компоновања инструменталне музике, Јохан Кристијан Бах је у Лондону наставио да гради каријеру оперског композитора. Ораторијум Јоас, краљ Јудеје показује јасне утицаје италијанске опере и стилски се значајно разликује од Хендлових остварења популарних у Лондону, што је и био разлог млаког пријема код публике.

Аутор Срђан Атанасовски