петак, 02.01.2015, 20:02 -> 14:08
Извор: Трећи програм
Вече са Берлинском филхармонијом
Други дан јануара нове 2015. године започињемо репродукцијом концерта који је славни оркестар одржао пре месец дана, тачније 29. новембра прошле године под управом Рикарда Шајија, када је као солисткиња наступила пијанисткиња Марта Аргерич. Ово је било посебно вече, јер како су га новинари назвали, то је био концерт у знаку „повратка легенде", пошто Марта Аргерич данас ретко наступа као солиста, преферирајући камерно музицирање.
Иначе Аргерич и Шаји сарађују са Берлинском филхармонијом дуги низ година, па ипак су врло ретко наступали заједно. Само два пута су обоје концертирали са оркестром и то 1983. и 1989. године, тако да је за берлинску публику - али и за све остале слушаоце који путем Евровизијске размене имају прилику да чују овај снимак - ово уистину изузетан догађај. На оба наступа из осмадесетих Арегрич и Шаји су изводили Трећи концерт Прокофјева, али овај пут су се одлучили за Шуманов концерт у а молу. Ово дело је антипод вирутозним солистичким концертима романтичарске епохе. Композитор је хтео да ова композиција буде „нешто између симфоније, концерта и велике сонате", а успео је да створи нешто сасвим ново: концерт у којем се клавир и оркестар стапају у нераскидиву целину. Природа ове композиције јако одговара Марти Агерич која се у последњој деценији посветила првенствено камерном свирању и сарадњи са другим музичарима, на уштрб повлашћене и усамљене позиције солисте.
Вече је отпочело увертиром коју је Феликс Мендлсон компоновао 1839. године за Лајпцишку премијеру комада Руј Блас Виктора Игоа. Композитор је сматра да је позоришно дело „ужасно" и „презира вредно", али је ипак створио надахнуту и поетичну музику.
Трећа симфонија Сергеја Рахмањинова најрадикалнија је и најмодернија од три симфоније овог руског мајстора. Рикардо Шаји је иначе специјалиста за руски репертоар, а ово је при пут да диригује једну симфонију Рахмањинова са Берлинском филхармонијом.
Уредница Ксенија Стевановић
Коментари