Музика антика

Карлос Патињо је био именован за управника Краљевске капеле 1634. године, а млади Хуан Хидалго се придружио капели као харфиста две године раније. Патињо је рођен у Куенки а са једанаест година се преселио у Севиљу, где је постао хориста у чувеној капели тамошње катедрале и ученик великог мајстора полифоније Алонса Лобоа. Након кратког брака и смрти супруге, Патињо се замонашио и преузео позицију главног оргуљаша Катедрале у Севиљи, да би потом био именован за капелмајстора Манастира Енкарнасион у Мадриду, и потом и за капелмајстора Краљевске капеле. Патињо је био један од најбољих музичара у Шпанији током 17. века, и уз Матеа Ромера, којег је наследио на челу Краљевске капеле као први рођени Шпанац на овој позицији, допринео је развоју ранобарокног стила на Пиринејском полуострву и шпанским колонијама. Патињова духовна дела су најчешће писана за два или три хора и континуо који су чинили оргуље, харфа, клавикорд или мали дулцијан, односно претеча фагота. Ове поликоралне композиције садрже имитативне одсеке који се смењују са хомофоним, у којима има примене мадригализама и драматичне јукстапозиције брзих и спорих делова. Велики број Патињових партитура нестао је у Лисабонском земљотресу 1755. године, али су копије сачуване у прекоокеанским колонијама, пре свих у Мексику.

Хуан Хидалго је читав живот провео у Мадриду, а прикључио се Краљевској капели, на чијем челу је био Патињо, 1632. године, где је лагано градио успешну каријеру као камерни музичар. Хидалго је постао један од најутицајнијих композитора у Шпанији, посебно као аутор световних дела и позоришне музике - опера, комедија, митолошких приказа и зарзуела, а његова позиција се може упоредити са оном коју су имали Лили у Француској или Персл у Енглеској. На концерту који је Капила Кајраско одржала у Кунеки, ансамбл се фокусирао на Хидалгова духовна остварења, чији је највећи број нестао у пожару у којем је уништена краљевска палата, чувени мадридски Алказар.

У емисији ћете тако чути Хидалгову Мису за пет гласова, чији је рукопис сачуван у Ескоријалу. У питању је миса бревис, у којој је текст третиран на изразито силабичан начин. Уместо става Бенедиктус, уведен је краћи оргуљски став, што је била честа пракса током службе. Претпоставља се да је Миса настала док је Хидалго радио као Патињов асистент у Краљевској капели, а дело поседује јасну структуру, док је у свом изразу непосредно и изразито експресивно.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић