Мајстори барока – Франсоа Купрен

Велика соната у форми трија "Парнас" или Апотеоза Корелија настала је 1724. године. У првој Апотеози, кроз седам ставова пратимо следећу причу: Купрен долази у подножје Парнаса, где моли музе да га приме у своје окриље. Он одушевљава богиње, те пије воду са Хипокрене - легендарног извора поетског и стваралачког надахнућа. Пошто покаже своје умеће, Корели пада у сан, из кога га музе буде како би га представиле Аполону и ставиле међу њему равне. На самом крају Корели се захваљује на оваквој части.
Треба приметити да је опис извора Хипокрене, ентузијазма и сна фигуративан и питорескан на начин који једино указује на умеће самог Купрена, који је инспирацију за ове мале музичке слике потражио у свету оперског театра где су такве ситуације - падања у сан и узбуђења, биле много присутније.

Инструментални концерт под именом Апотеоза, посвећен у бесмртно сећање на неупоредивог господина Лилија Купрен је компоновао 1725. године. На почетку композиције, која броји 16 ставова, Лили на Јелисејским пољима музицира са сенима музичара. Појављује се Меркур како би најавио долазак Аполона. Када бог пристигне, он нуди Лилију своју виолину и место на Парнасу. Други композитори, Лилијеви савременици, због тога тугују јер ће их напустити њихов сабрат. Када композитор оде на Парнас, тамо га дочекује Корели. Потом следи пример уједињења укуса. Наиме, како то каже поднаслов Лили и Корели убеђују Аполона да је уједињење италијанског и француског начина прави пут ка савршенству музике, што показују у форми Увертире. Потом Лили свира тему, а Корели га прати и обрнуто. Уз подршку француских и италијанских муза они изводе Трио сонату као потврду повезивања два стилска света.

Уредница Ксенија Стевановић