Свађа глукиста и пичиниста

Врхунац Глукове париске продукције била је опера Ифигенија на Тауриди, премијерно изведена у мају 1779. године, која је доживела тријумф код сумњичаве париске публике. Овај сиже био је популаран међу оперским композиторима тог времена, а сам Глук је руководио извођењем истоимене опере Томаза Траете у Бечу, 1763. године, која је такође настала као део спровођења реформе озбиљне опере. Базиран на Еурипидовој трагедији, либрето за Глукову оперу приредио је Никола-Франсоа Гијар. Опера се одликује изразито динамичном радњом, а композитор је партитуру обогатио неуобичајено великим бројем ансамбала. Баланс између традиционалне француске структуре опере, засноване на декламацији и кратким аријама, и италијанизираних музичких нумера пажљиво је осмишљен тако да, упркос динамичном драмском току, лирске, интроспективне епизоде омогућавају увид у психолошко стање ликова. Сам почетак опере је врло пажљиво осмишљен, тако да приказ буре и драматични вокални наступ насловне јунакиње прекидају смирени ток увертире. Ифигенију прогања сцена њене породичне трагедије, те пророчки сан који наговештава да ће усмртити свог брата, Ореста, крвника њихове мајке и осветника њиховог оца, Агамемнона. Краљ Тауриде захтева да Ифигенија испуни своју дужност свештенице и принесе људску жртву на олтар боговима како би умирила олују, а народ доводи двоје Грка које су заробили, не знајући да се заправо ради о Оресту и његовом пријатељу.

Глукова париска каријера била је праћена контроверзама, а његови противници подстицали су ривалство са Николом Пичинијем, кога су позвали из Напуља како би парирао Глуковим успесима. Након тријумфа Глукове Ифигеније на Тауриди, Пичинију је поверен либрето на исту тему, овог пута из пера Алфонса ди Конже Дибреја који је на литерарном плану био приметно слабији. Пичинијева опера имала је премијеру у јануару 1781. године, али је у потпуности остала у сенци Глуковог истоименог остварења. У Пичинијевој опери је посебно занимљив третман хора, који има улогу какокоментатора радње, тако и активног протагонисте. Трећи чин Пичинијеве опере Ифигенија на Тауриди одвија се у храму богиње Дијане; Орест, у коме Ифигенија и даље не препознаје свог брата, приповеда свештеници злокобне вести из њихове домовине и трагичну судбину њихове породице, изражавајући спремност да буде жртвован како би спасио живот свог пријатеља.

Аутор емисије Срђан Атанасовски