Музика антика

Италијански ансамбл Одекатон, име је добио по називу прве штампане књиге са полифоним композицијама, коју је 1501. године објавио Отавијано Петручи у Венецији. Harmonice Musices Odhecaton, како се звала ова збирка, своје име је добила према грчким речима „оде", односно песма и „хекатон", што је број 100, јер се у колекцији налазило управо толико узорних полифоних композиција.

Овај италијански ансамбл је смишљено реферирао на поменуту збирку, јер су окосницу њиховог репертоара чинила дела франко-фламанских композитора 15. века - пре свих Јакоба Обрехта, Жоскена Депреа и Луизета Компера. На концерту који су одржали у швајцарском граду Сиону, чланови овог ансамбла предвођени Паолом да Колом, одлучили су се за репертоар на којем је било једно од најпознатијих дела 16. века - Миса Папе Марчела Ђованија Пјерлуиђија да Палестрине, чији су ставови били наизменично извођени са мотетима Ђованија Марије Нанина.

Нанино је, као и Палестрина, био припадник такозване „римске композиторске школе", чије је деловање било везано пре свега за папску капелу у Ватикану. Рођен у Тиволију, Нанино је учио музику код Палестрине, док је старији композитор радио у цркви Сан Луиђи деи Франчези, а потом је и наследио учитеља на позицији капелмајстора ове цркве, када је Палестрина добио ангажман у Ватикану. Нанино је такође каријеру наставио на папском двору, када је 1577. године постао члан хора тамошње капеле. На овом месту је остао до краја живота, временом градећи и веома успешну педагошку каријеру, те су међу његовим ученицима били и аутори чија је слава засенила његову, попут Антонија Чифре и Грегорија Алегрија. Нанинов опус није био превише велики, али је био веома цењен, а посебан углед уживали су његови мадригали.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић