Рихард Штраус: Аријадна на Наксосу (пролог)

Аријадна на Наксосу је иницијално настала као једночини дивертисман у трајању од пола сата који се изводио у склопу Хофмансталове адаптације Молијеровог комада Грађанин-племић. Наиме, Молијерово остварење је сажето у два чина, док је Аријанда на Наксосу постала, дугачки, трећи део ове представе. Испрва, Хуго фон Хофманстал је желео да напише либрето у којем би проседе опере серије из XVIII века био субвертиран комичним и фарсичним ефектима преузетим из Комедије дел арте. Међутим, поставши заокупљен митом о Аријадни, драмски писац је до те мере елаборирао сценарио да је Штраус молио да му се одређени делови текста појасне. Колико је Хофманстал инсистирао на Аријадни, толико је Штраус своје најбоље нумере задржао за Цербинету, лик који се налази на супротној страни спектра од античке јунакиње. Иако је пријем код публике и критике био позитиван, огромни трошкови продукције - у коју су биле укључене и једна позоришна и једна оперска трупа - довели су до тога да се Штраус и Хофманстал посвете ревизији свог остварења. Тако је 1916. године настала друга верзија Аријадне на Наксосу, која се састоји из два дела - пролога и такозване опере, коју данас најчешће виђамо на светским оперским позорницама.

У овој верзији дела, задржана је структура „опере у опери", али је придодат и нови заплет. Наиме, у оперу су уведени лик учитеља музике и младог композитора који је поверен мецосопрану.

У прологу се налазимо у кући „најбогатијег човека у Бечу", где теку припреме за музичко вече. Долазе две групе музичара: једна је група комичара, коју предводи слободоумна глумица Цербинета, а друга је оперска трупа која ће изводити Аријадну на Наксосу. Настаје општа конфузија када мајордом објављује да ће обе представе морати да се изведу у исто време, јер вечера за одабране званице касни. На почетку, дрски млади композитор одбија да направи било какву промену у својој опери. Али када му учитељ музике укаже да његов хонорар зависи од тога да ли ће прихватити ситуацију у којој се налази, саветујући му да буде практичан, он престаје да се буни. Такође и Цербинета успева да омекша његов отпор. Међутим, када композитор схвати у шта се упустио, пада у очај и одлази.

Уредница Ксенија Стевановић