Век хармонике - Трио "Кво Вадис"

Трио Кво Вадис постоји од 2009. године, а основан је са циљем да изводи и промовише првенствено савремену музику. Чланови овог састава су Клара Томљанович - гитара, Лука Јухарт - хармоника и Урош Ројко - кларинет.

Лука Јухарт је студирао на Конзерваторијуму у Тросингену у Немачкој, у класи Хуга Нота, а постдипломске студије је наставио код чувеног педагога Штефана Хусонга. Од почетка каријере сарађује са многим савременим композиторима, а производ тих сарадњи је преко 40 нових комада за соло хармонику и ансамбле, као и његови соло албуми Дијалог и Деконструкција хармонике.

Урош Ројко је чувени словеначки композитор и кларинетиста, а од 1995. године и професор композиције на Музичкој академији у Љубљани. Добитник је великог броја признања међу којима су награде фестивала: „Албан Берг" у Бечу, „Премио Еуропа" у Риму, награда музичке недеље „Гаудеамус" у Амстердаму, као и највиших словеначких признања. Његова дела изводе се на многим реномираним фестивалима савремене музике, као и на најпознатијим сценама широм света. Компоновао је бројна оркестарска дела, камерну, солистичку, сценску и електроакустичку музику.

Циклус од седам минијатура Трчање за ветром за кларинет, гитару и хармонику Уроша Ројка, настао је као поруџбина за фестивал Радовљица у Словенији 2010. године. У делу су обрађени фрагменти из Ројкове камерне опере Краљ Давид, лиром и мачем, која је писана на текст Марка Гинтера. Опера говори о апсурдности жудње за материјалним стварима, јер је све пролазно, односно „трчање за ветром" - што је словеначки превод цитата из Старог завета. У Даничићевом преводу, исти цитат гласи: „мука душе".

Остварење под називом Број 5 Бранке Поповић, инспирисано је истоименом сликом Марка Ротка. Развијање музичке слике дешава се на бази једног акорда, и директно евоцира на деликатно претапање боја на Ротковој слици, у распону од жуте, преко наранџасте до црвене.

Композиција Твомбли музика 2 за кларинет, гитару и хармонику, немачког аутора Николауса Браса, посвећена Клари Томљанович, Луки Јухарту и Урошу Ројку, премијерно је изведена 3. јула ове године у Минхену. Још једно остварење са овог концерта инспирисано је ликовним уметностима, тачније сликама америчког уметника Саја Твомблија: Орфеј, Аполон и уметник, Марс и уметник и Венера. Четири одсека композиције носе управо ове наслове, а поменути интерлудијуми и два Епилога, како сам аутор каже: „су медитације о архаичној и поетској атмосфери античког света коју евоцирају слике. Нејасни, понекад груби, али већином сведени и суптилини покрети Твомблијеве оловке и четкице инспирисали су ме за овај музички комад са карактеристичним богатством колорита и разноликости", рекао је Брас.

Уредница емисије Марија Шекуларац