Музика 18. века – В. Ф. Бах

Рођен 1710. године у Вајмару, овај композитор и врсни оргуљаш, био је друго дете и најстарији син Јохана Себастијана Баха и Марије Барбаре Бах. Музичким вештинама подучавао га је отац, о чему сведоче збирке композиција које је стари мајстор посветио свом сину. Са деветнаест година уписује студије права у Лајпцигу, да би потом прешао на универзитет у Халеу, где је студирао права и математику.

Године 1733. године, Вилхелм Фридеман Бах постављен је на место оргуљаша у дрезденској лутеранској цркви, а тринаест година касније постао је оргуљаш протестантске цркве у Халеу, што је било једно од најзначајнијих оргуљашких намештења у том делу Европе. Међутим, након скоро две деценије, Бах је 1764. године, незадовољан ситуацијом у цркви, одлучио да напусти ову позицију. Настанио се у Берлину 1774. године, где је провео остатак живота, делујући као слободан музичар и издржавајући се путем публикација својих дела, јавних наступа и држања часова, али и уз помоћ мецена и продаје породичне имовине.

Током боравка у Дрездену, Вилхелм Фридеман Бах је остварио посебан однос са принцезом Маријом Антонијом Валпургис од Саксоније, на чијим музичким вечерима је учествовао. Овом приликом извођени су, између осталог, солистички концерти Вилхелма Фридемана Баха, од којих је најзапаженији Концерт за чембало, гудаче и басо континуо у е-молу, објављен 1767. године, а који је композитор посветио принцези.

Уредница емисије Јелена Дамјановић