Имагинарни пејзажи – Попи Акројд и Хилдур Гуднадотир

Попи Акројд је пијанисткиња и композиторка која живи и ствара у Брајтону. Она је завршила студије клавира на Единбуршком универзитету, а у каријери је поред свирања, стварала и музику за филмове, плесне представе, физички театар и радио. У новембру ове године објавила је свој други албум Пера за дискографску кућу Деновали, са којег ћемо чути одабране нумере. Попи Акројд користи разнолике звучне могућности клавира, али такође обогаћује фактуру нумера звуком хармонијума, чембала, виолине и виолончела, те употребом теренских снимака. Основни звук је ипак поверен старинском Блитнер клавиру који Акројдова има у свом студију и на којем свира деонице састављене из изражених репетитивних и перкусивних фраза, у стилу Хаушке и раног Нилса Фрама. У овај деликатни и покренути акустични универзум, уметница уводи и снимке ударања по дрвеној структури клавира, педалног шума или затварања и отварања поклопца чембала, на пример.

Саман на исландском језику значи заједно, а Хилдур Гуднадотир открива да је наслов изабрала како би потцртала сусрет инструмента и свог гласа, који се преплићу и спајају. Резултат је врло личан, врло сведен и врло емотиван албум који плени апстрактним деоницама виолончела и тек повременим упливима вокала. Глас Хилдур Гуднадотир је нежан, висок, етеричан, а мелодије које пева имају удаљени фолклорни призвук. Звук амплификованог виолончела се повремено удваја, повремено своди на своју „класичну меру" - на акустичку слику његове монодичне изражајности. Ово је албум о сталној реконтекстуализацији гласа - певаног и свираног - о дубоком разговору са самим собом и са формом музичког „монолога".

Уредница Ксенија Стевановић