Музика антика - Композиције Николе Гомбера

Након смрти Жоскена де Преа, а пре појаве Орланда ди Ласа, стварала је генерација композитора, којој су припадали аутори попут Клеменса нон Папе, Адријана Виларта, Констанца Фесте, Кристобала де Моралеса, као и Гомбер, кога је теоретичар Херман Финк у свом трактату Practica musica из 1556. издвојио као најбољег, наводећи следеће : „Постоје иноватори у нашем добу, а међу њима је и Никола Гомбер, Жоскенов ученик, који свим музичарима показује смернице, или још боље, прецизни пут за постизање рафинмана и развојности имитативног стила."

Гомбер је рођен у селу надомак Лила око 1495. године, а као тридесетогодишњак отишао је у Шпанију где је постао члан капеле Карла V. Брзо се успињао у хијерархији капеле, све до инцидента 1538. године, када је због напаствовања једног дечака-хористе осуђен на смрт. Гомбер је тада цару послао композицију која је Карла V толико ганула да му је одобрио помиловање и премештај у Турне, где је композитор остао највероватније до краја живота.

Гомберов опус укључује једанаест миса, осам магнификата, један самостални Кредо, преко 160 мотета и око 80 шансона и других световних композиција.

Миса Темпоре пасхали, сачувана је у само једном изводу, у рукопису који се данас чува у Бриселу. Обилна употреба секвенци и остината упућује да је реч о раном Гомберовом делу, о чему сведочи и контрапунтски рад, који је мање рафиниран него у познијим делима овог аутора. Ставови Кирије и Глорија су засновани на једногласном коралном напеву из ускршње мисе Лукс ет ориго, док су остали ставови компоновани на оригиналне теме.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић