Клавирске метаморфозе

Пјер Булез је рођен на југоистоку Француске 1925. године. Студирао је композицију код Оливијеа Месијана у Паризу, а крајем четрдесетих година створио је низ инвентивних и иновативних дела због којих је доспео у жижу интересовања на европској авангардној музичкој сцени. У питању су две клавирске сонате и кантате Свадбено лице и Сунце вода, дела која су сублимирала дотадашња достигнућа савремене музике, али и указивала на нове могућности у њеном развоју. Прву клавирску сонату, двоставачно дело изграђено на принципима додекафонске технике које ћете чути на почетку емисије, написао је 1946. године.

Композиција под називом Soferte onde serene за клавир и електронику Луиђија Нона, написана је 1976. године за пијанисту Мауриција Полинија и означава почетак нове, деликатне и изразито интимне фазе у Ноновом стваралаштву. Током овог периода композитор је био усмерен на истраживање звучности, креирајући дела на граници чујности уз специфичан однос према протоку музичког времена организованог у успорена, готово статична звучна треперења. Ову фазу обележио је такође и минуциозан рад на текстури, детаљно вајање сваког њеног елемента.

Британски композитор Брајан Фернихау је рођен 1943. године у Ковентрију. Композицију је студирао на Конзерваторијуму у Бирмингему, Краљевској музичкој академији, а затим и код Тона де Леуа у Амстердаму и код Клауса Хубера у Базелу. Подучавао је композицију на неколико престижних школа међу којима су Висока музичка школа у Фрајбургу и Конзерваторијум у Хагу, а данас предаје на Универзитету Стенфорд. Партитуре Брајана Фернихауа одликује изузетна комплексност записа, која подразумева изразито велики ангажман извођача. Његов запис заправо значи почетак дијалога са извођачем и тек први стадијум онога што ће напослетку интерпретатор, у складу са сопственим могућностима, креирати као музичко дело и приказати слушаоцу. Запис композиције Лема-Икона-Епиграм, која је написана 1981. године, може се отуда тумачити тек као површина музичког дела које из њега може настати. Њен први одсек Лема је линеарне структуре и чине га мотиви који током развоја постају све концизнији, а њихова густина све већа. Други одсек Икона доноси велики контраст у виду снажних, статичних акорда који наступају као изоловани објекти. Последњи, трећи одсек, Епиграм јесте сумирање материјала из претходна два дела. Композиција је посвећена пијанисти Масимилијану Дамеринију.

Ауторка емисије Бранка Поповић