Мајстори барока

Пецл је најпре деловао у Лајпцигу као виолиниста и главни градски трубач, а потом се због компликованих односа између музичарских гилди, студената Лајпцишког колегијума и црквених кантора, 1681. године преселио у Будишин где је добио место градског капел мајстора. На тој позицији објавио је више збирки инструменталне музике које и чине највећи део његовог опуса, док међу осталим преовладавају вокалне духовне композиције које је писао за потребе извођења у цркви у данима када је замењивао кантора.  

Емитоваћемо други део збирке Алфабетских соната чији је пун назив Opus Musicum Sonatarum Preastantissimarum Senis Instrumentis Instructum односно Музика за изванредне сонате за старе инструменте. Ово дело објављено је 1686. у Франкфурту, а Пецл га је посветио концилу 6 главних градова Горње Лужице познатијем као Хексаполис.

Збирка се састоји из двадесетчетири сонате и завршне Чаконе, за састав који чине две виолине, три виоле, фагот или виолоне и континуо. Иако се избор фагота чини необичним, у Чешкој тога доба овај инструмент је уз тромбон релативно често имао улогу облигатног инструмента у ансамблима. Сонате су подељене у две групе по дванаест соната у сваком тоналитету које поменута чакона заокружује. Пецлова оригинална замисао, од које и потиче алтернативни назив овог циклуса, је именовање соната женским именима по абецедном реду, преузетим превасходно од старогрчких историјских и митолошких ликова - Абела, Бака, Кадмеја, Дејанира и тако даље. Стилски гледано, сонате се уклапају у смернице музике касног 17. века у Немачкој. Формално су издељене у одсеке, односно рудиментарне претече ставова углавном у истом тоналитету који се заснивају на смени хомофоних делова и имитативног контрапункта, а завршавају кодом са рекапитулацијом почетних мотива. Овај својеврстан циклични принцип користили су и композитори попут Шмелцера, Берталија и Розенмилера.

Вечерас емитујемо други део ове збирке соната насловљене именима од слова ен до зе, а заокружен великом Чаконом у којој су представљена два различита обрасца: први од двадесетчетири такта у басу, а други од двадесет тактова у рипијену. Ово није први пример у историји музике да се велика збирка или циклус завршава Пасакаљом, а најпознатије дело је свакакако циклус Розенкранц соната или Мистерија Розаријума Хајнриха Бибера.

Изводи ансамбл Акроним, основан 2012. године како би реализовао пројекат снимања Пецловог циклуса соната.

Уредница Сања Куњадић