Век хармонике - Композиције Софије Губајдулине

Софија Губајдулина дипломирала је композицију и клавир на државном Казањском универзитету „Назиб Жиганов", а током постдипломских студија на Московском конзеваторијуму, Губајдулина почиње да истражује нове начине извођења на традиционалним инструментима. Због оваквог приступа и необичних састава које је користила у својим композицијама, издвојила се од колега. Дмитриј Шостакович је њен особени композиторски таленат подстакао речима: „Ја Вам желим да наставите да корачате погрешним путем". Може се рећи да је млада Губајдулина прихватила овај савет и успела да развије препознатљив стваралачки стил, упркос честим критикама које су долазиле од званичника државних институција културе.

Када су је питали о утицају других композитора на њено стваралаштво, одговорила је да је било периода када су на њен рад утицали Вагнер, руска школа, Карло Ђезуалдо да Веноза и аутори Друге бечке школе, али да је фигура према којој осећа константно дивљење - Јохан Себастијан Бах. Била је фасцинирана нумерологијом, манипулацијом математичких секвенци, а највише Фибоначијевим низом. Премда је била члан Удружења композитора и уз Алфреда Шниткеа и Едисона Денисова сматрана за најистакнутију композиторку савремене музике у Совјетском Савезу, њена дела су често прихватана са резервом. Мађународну славу и признање добила је тек крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века, након што је емигрирала у Немачку.

Уредница емисије Марија Шекуларац