Антон Раф и озбиљна опера његовог доба

У току свог ангажовања на двору Карла Теодора, у Манхајму, Антон Раф је учествовао у једном од најзначајнијих пројеката заслужних за успостављање озбиљне опере на немачком језику у XVIII веку. Реч је о премијери опере Гинтер фон Шварцбург Игнаца Холцбауера, на либрето Антона Клајна, из 1777. године. Инспирисани успехом опере Алкеста Антона Швајцера на либрето Мартина Виланда из 1775, Холцбауер и Клајн су обезбедили ангажовање сво четворо врсних солиста из претходне продукције, али су успели да придобију и Антона Рафа, најславнијег и најбоље плаћеног певача на манхајмском двору, који заправо до тада никада није певао на немачком језику. Рафово ангажовање у великој мери је утицало на структуру саме опере: чувеном тенору понуђена је насловна улога Гинтера фон Шварцбурга, немачког краља из XIV века. Овај лик портретисан је са по једном опсежном аријом у сваком чину опере, а дело се завршава сценом његове смрти, што не чуди, имајући у виду да је Раф имао посебну склоност ка интерпретацији оваквих сцена, по којима је био и познат. Сам Раф је улогу Гинтера сматрао врхунцем своје каријере, о чему сведочи и чињеница да је позирао за портрет, који је поручио када се већ повукао са оперске сцене, са партитуром ове опере у рукама.

Опера је заснована на епизоди из историје Светог римског царства и представља један од најзначајнијих и најутицајнијих покушаја успостављања озбиљне опере на немачком језику. Прихватајући начела реформе италијанске опере серије, Клајн и Холцбауер су покушали да музику чвршће вежу за одвијање радње, градећи опсежне прокомпоноване драмске сцене. Поред тога, Холцбауерова партитура је изразито богата инструменталним бојама, што посебно долази до изражаја у сегментима акомпањато речитатива. У другом чину опере развија се љубавна интрига између Гинтеровог супарника, чешког краља Карла, и ћерке Гинтеровог заштитиника, електора Рудолфа. Трећи, завршни чин опере доноси трагичан расплет: краљица Чешке, Карлова мајка, успева да отрује Гинтера, али и да себи одузме живот. На немачком престолу остају Карл и принцеза Ана, док хор оплакује Гинтерову смрт.

Срђан Атанасовски