Вокална лирика

Педесет три песме које је Волф компоновао на стиове Едуарда Фридриха Мерикеа, чине један од најуспешнијих примера лида и свакако један од врхунаца у опусу овог композитора. Дела су највећим делом настала током зиме и пролећа 1888. године, када је Волф, у налету инспирације, завршио чак 43 композиције. О френетичном и исцрпљујућем раду на овим делима, композитор је у једном писму пријатељу написао следеће: „Осећам да ми образи горе од узбуђења као усијано гвожђе, а ово стање инспирације је за мене више изврсно мучење него чисто задовољство. Да ли сам позван? Да ли сам ја заиста један од одабраних?". 

Песмама које је компоновао током 1888. године, међу којима су поред Мерикеових, били и обимни циклуси засновани на стиховима Ајхендофа и Гетеа, Волф је направио отклон од једноставног, дијатонског лиризма блиског Шуберту. Мерикеове песме су, у том смислу, представљале најпогодније тло за развој Волфовог личног израта, са својим мрачним хумором и дубоком карактеризацијом, до тада невиђеном у овом жанру.

У емисији ћете слушаћети Волфове Мерикеове песме у интерпретацији баритона Дитриха Фишер-Дискауа и пијанисте Свјатослава Рихтера. Ово је Фишер-Дискауов други снимак Мерикеових песама, забележен на реситалу у Инсбруку 1973. године, који је настао 16 година након издања овог циклуса који је објавио са пијанистом Џералдом Муром. Иначе, Дитрих Фишер-Дискау ће се Мерикеовим песмама вратити и годину дана касније, када ће циклус снимити са пијанистом Данијелом Баренбојмом. У поређењу са снимком са краја педесетих, глас овог баритона сада звучи за нијансу тамније, док је сама интерпретација нешто детаљнија и наглашенија.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић