Петар Чајковски: Пикова дама

Ово популарне дело Чајковски је компоновао за свега 44 дана, током боравка у Фиренци у марту и априлу 1890. године. Од јула до децембра, Чајковски је наставио рад на делу, уносећи мање измене у либрето и вокалне деонице, да би премијерно опера била изведена 19. децембра исте, 1890. године, у Мариинском театру у Санкт Петербургу. Композитор је искористио текстуални предложак свог брата Модеста Чајковског, заснован на истоименој причи Александра Пушкина.

Оригинална Пушкинова прича донекле је била модификована како би драма постала интензивнија и погоднија за оперску сцену. У опери је Херманова љубавна веза са Лизом искренија него у Пушкиновој новели. Док се у књижевном делу прича завршава Хермановим одласком у лудницу и Лизином удајом за другог човека, опера се мелодраматично окончава двоструким самоубиством. Опера много јасније подвлачи разлике у друштвеном статусу главних ликова, будући да је у њој Лиза Грофичина унука, а тиме и друштвено надређена официру Херману, док је у Пушкиновој причи она била служавка старе аристократкиње. Музички, дело поседује карактеристичну емоционалну експресивност и епску узвишеност. Опера је настала између Пете и Шесте симфоније Чајковског, те се препознају драматичност и непосредност присутне у овим композицијама. Чајковски се потрудио да верно прикаже унутрашња стања свих карактера, укључујући и све споредне ликове који се појављују за карташким столом, које је портретисао кратким музичким потезима. Иако ова опера има недостатака, Пикова дама се са правом сматра набољим делом Чајковског после Евгенија Оњегина, а сам композитор је поводом премијере изјавио: „Или се грдно варам, или је Пикова дама заиста ремек-дело".

Уредница Ксенија Стевановић, ауторка текста Ивана Неимаревић