субота, 15.11.2014, 21:00 -> 14:41
Извор: Трећи програм
Будућност радија
Метју Тиори: Метадрама на старинском радију
У циклусу „Будућност радија“, од четвртка, 13. до суботе 15. новембра, можете слушати текст „Метадрама на старинском радију“ који је написао Метју Тиори.
Метју Тиори одређује „златно доба" радијског позоришта као „друштвене и културне силе" која је господарила „часовима буђења и јавном свешћу Америке од 1922. године до свог уздизања до телевизије раних педесетих година". Током ових година економске кризе и рата, примарна културна улога радија била је да забави, пружи наду и поново потврди традиционалне вредности Америке. Радио је такође играо улогу, када је реч о увођењу постмодерног сензибилитета у главне токове у Америци, која је остала непроучена, док су бројне научне студије разматрале постмодерно у позоришним представама тог времена.
Међутим, неколико популарних радијских програма направило је од сопствене фиктивности главни део приповедања, користећи постмодерне технике као што су метадрама, плуралност стилова, интертекстуалност, замена улогâ, комад у комаду и слављење случаја и шаљивости.
Радио је, како истиче аутор, током свог златног доба утицао на скоро свако домаћинство, допирући чак до 82% Американаца 1947. године, према подацима компаније „Си-И Хупер", претходнице „Нилсеновим" рејтинзима гледаности телевизије. Радио је остварио велику популарност делимично због тога што су његови фиктивни ликови улазили у свет слушаоца и постајали део породице. За разлику од позоришних представа и филмова, који су захтевали да људи напусте своје домове и доживе извођење на непознатом месту са групом странаца, радијски комади су извођени управо у дневним собама, кухињама и купатилима људи из публике.
"Радио је био интегрисан у обични свакодневни живот: домаћице су слушале Живот Мери Садерн и Романсу Хелен Трент док су обављале кућне послове; деца су слушала Мало сироче Ени и Усамљеног Ренџера док су радила домаће задатке; и бели и плави оковратници су слушали Џека Бенија и Лукс радио театар док су читали вечерње новине или падали у сан", пише Тиори.
Иначе, одличан пример интимности коју је радио стварао била су Рузвелтова „ћаскања поред камина", серија од тридесет радијских обраћања између 1933. и 1944. године, која су тешила и информисала публику. Председников неформални наступ и природа радијског преноса дали су слушаоцима утисак да се он обраћа директно свакоме од њих.
Уредница Оливера Нушић.
Коментари