Музеј звука – ансамбл Келнска академија

Интересовање за музицирање на лаути, какво је било познато током седамнаестог века, постепено опада и уступа место најмањем инструменту из његове породице - сопранској лаути, познатој као мандолина. На самом почетку осамнаестог века мандолина привлачи пажњу великог броја италијанских и немачких композитора попут Ђан Франческа ди Маја, Јохана Адолфа Хасеа, Ђованија Франческа Ђулијанија и других. Златном добу класичне мандолине претходиле су и промене извршене на инструменту. Наиме, током друге половине осамнаестог века инструмент се штимује поштујући принципе квинтног круга као на виолини. Овакво штимовање наговештава све веће интересовање како композитора тако и виолиниста који су посебно били опчињени звуком који овај инструмент производи. Већ 1703. године из пера фирентинског композитора Матеа Качинија појављује се прво дело за мандолину, које у свом нотном запису садржи комплетан прсторед и упутства за музицирање.

Мандолинисткиња Ана Тогре добитница је бројних међународних признања. Студије мандолине похађала је на Академији у Келну у класи професорке Марге Вилден-Хугсен. Наступала је као солисткиња са бројним ансамблима који музицирају на оригиналним инструментима, попут ансамбала Кончерто Келн и Келнска академија, али је такође остварила и плодну сарадњу са оркестрима међу којима се издвајају Симфонијски оркестар Баварског радија, Бечки филхармоничари, као и са диригентима попут Мариса Јансонса, Рикарда Мутија и других. Концерте за мандолину и оркестар Ана Торге изводиће на мандолинама миланског градитеља из 1690. и напуљског градитеља из 1771. године.

Емисију уређује Ирина Цвијановић