Aнтон Раф и озбиљна опера његовог доба

Рођен у Гелсдорфу надомак Бона и крштен 6. маја 1714. године, Антон Раф је најпре као дечак учио да постане свештеник, али је његов таленат био запажен док је наступао у представама језуитске школе у Бону. Када је примљен у службу келнског електора, Клемента Аугуста, Раф је 1736. године отишао у Минхен, где је учио певање са композитором Ђованијем Батистом Фернардинијем и дебитовао у његовој опери. Четрдесетих и педесетих година 18. века Раф је боравио и наступао у Болоњи, Бону, Бечу, Лисабону, Мадриду, Напуљу, те усавршавао вокалну технику са чувеним кастратима Антонијом Маријом Бернакијем и Карлом Броскијем - Фаринелијем. У наредној деценији Антон Раф је важио за водећег тенора на фирентинској и напуљској сцени и наступао је у операма Николе Јомелија, Јохана Кристијана Баха, Николе Пичинија, Антонија Сакинија, Јозефа Мисливечека и других водећих композитора тог времена.

У премијерној поставци опере Белерофонт Јозефа Мисливечека, 1767. године у позоришту Сан Карло у Напуљу, Антон Раф тумачио је једну од главних улога, односно лик Јобата, краља Ликије. Опера је писана на либрето Ђузепеа Бонекија и посвећена је напуљском краљу Фердинанду IV, а њеним премијерним извођењем прослављен је имендан његовог оца, шпанског краља Карлоса III. Радња је заснована на античком миту о коринтском принцу Белерофонту који је заљубљен у Антеју, кћерку краља Јобата. Како би уверио Јобата да је достојан руке његове кћери, Белерофонт ће у херојском подухвату спасити краљевство од чудовишта. Међутим, Јобат ће благословити овај брак тек добивши вест да ће Белерофонт постати краљ Коринта. Поред Рафа, још једна вокална звезда тог времена наступила је у премијерној изведби у напуљском позоришту Сан Карло, и то чувена сопранисткиња Катерина Габријели, у улози Антеје. Ово је била тек друга опера Јозефа Мисливечека, те његова прва прилика да сарађује са водећим вокалним уметницима свог доба, а успех опере је овом чешком композитору загарантовао сигурну и запажену каријеру у Италији.

Срђан Атанасовски