Електронски студио

Ова композиција је постала позната по скандалу који је избио на њеној премијери на чувеном фестивалу у Донауешингену. Наиме, присталице „синтетичке" електроакустичке музике - по којој је најпознатији био студио у Западно-немачког радија у Келну - снажно су протестовале против концепта који су представили француски аутори. Будући да је келнска традиција заправо настала на идејама интегралног серијализма, то јест као последица тежње за серијализацијом сваког музичког параметра, не изненађује што је француски спој неокласицизма и конкретне музике изазвао такве реакције.

Шефер и Анри су настојали да задрже поједине традиционалне уметничке оквире, испуњавајући их садржајем реализованим савременим средствима. "Либрето" је сачињен од сегмената Глукове опере Орфеј и Еуридика, а преузета је и подела на нумере. Међутим, глас и чембало имају више симболичку улогу, као алузија на музику 18. века, док већи део звучног простора заузимају догађаји настали манипулацијама траком. Узорци који су на структурном плану колажно третирани, подвргнути су и различитим врстама модификација, који у појединим случајевима доводе до непрепознатљивости оригиналног извора. Палета звукова обухвата говор, певање, оркестарске инструменте, различите звукове клавира и узорке којима није могуће утврдити порекло. Иако нас кроз ток радње води пре свега деоница гласа, она протиче истовремено са наративом деонице траке, који одређује смена одсека базираних ра различитим семпловима. Сваки од ових одсека заснива се на специфичном поступку рада са узорком, чиме се колажном начину изградње структуре, супротставља развојни композициони принцип.

Аутор емисије: Милан Милојковић