Жан-Филип Рамо: Кастор и Полукс (1. део)

Рамоова трећа лирска трагедија о браћи близанцима Кастору и Полуксу је премијерно изведена у октобру 1737. године на сцени Краљевске музичке академије. Ово дело са прологом и пет чинова је своју прву репризу имало тек 1754. године, када је Рамо направио веће измене (попут писања потпуно новог првог чина). Вечерас ћете чути управо ову верзију. 

Композитор је пре свега избацио пролог који се у то доба сматрао застарелим, а потом је замолио либретисту Жентиј-Бернара да модификује либрето како би се што више истакла братска љубав на уштрб љубавних перипетија. Рамо је појачао и продубио драмски потенцијал ликова у каснијој верзији опере, вероватно имајући у виду да је половином XVIII века у Паризу био актуелан Сукоб Буфониста те је он својим изменама желео да покаже снагу и лепоту француског оперског стила. Треба напоменути да за разлику од првобитне верзије која није доживела успех, верзија из 1754 је била врло популарна и изводила се све до 1782. године.

Први, други и трећи чин опере Кастор и Полукс: Нераздвојна браћа - познати у митологији и као Диоскури, имају исту мајку Леду, али два различита оца. Наиме, Кастор је смртни син Лединог мужа, спаратанског краља Тиндареја, док је Полукс бесмртни син бога Зевса/Јупитера, који је завео његову мајку у облику лабуда.

Упознајемо се са Полуксовом вереницом Телаиром. У њу је заљубљен и Кастор, кога, пак, несрећно и страсно воли Телаирина сестра, чаробница Феба. Сама Телаира није срећна због предстојећег брака, јер је своје срце поклонила Кастору. Великодушни Полукс, одриче се Телаирине руке у корист свог брата. Срећа двоје љубавника је кратког века. Осветољубива Феба доводи Телаириног презреног удварача Линкеја, који започиње битку и смртно рањава Кастора. На почетку другог чина присуствујемо Касторовој сахрани. Чућете и сублимни Телаирин монолог као и хорску тужбалицу Спартанаца. Несрећна жена тражи од Полукса, да као доказ љубави, оде пред Јупитера и замоли га да врати Кастора у живот. У трећем чину, Полукс је растрзан, јер ако се Кастор врати из света мртвих, он ће изгубити Телаиру. Тада Првосвештеник објављује силазак Јупитера. Полукс моли свог оца да подари Кастору живот. Ипак, овај поступак има цену. У замену за Кастора, Полукс ће морати да умре. Он одлучно пристаје на нагодбу.

Главне улоге тумаче: тенор Колин Еинсворт као Кастор, баритон Флориан Сампе као Полукс,  сопран  Сабин Девјел као Клеон, сопран Емануел де Негри као Телаира, мецосопран Клементин Марген као Феба, баритон Кристијан Имлер као Јупитер, бас Виржил Ансели као Јупитеров првосвештеник и тенор Филип Талбот као Атлетичар. Ансамблом Пигмалион диригује Рафаел Пишон.

Ксенија Стевановић