Мајстори барока - Јохан Давид Хајнихен

Јохан Давид Хајнихен је попут многих савременика, данас у сенци популарнијих барокних аутора, али његов утицај и значај су савременици умели да цене. Називали су га „Немачким Рамоом", говорећи да „природа управља сваком његовом нотом" и да он „не компонује већ размишља". Такође, занимљиво је да у чувеном Волтеровом речнику из 1732. одредница о Хајнихену заузима два ступца, а она о Баху само две трећине једног. Матесон је 1739. године сковао фразу о три најзначајнија аутора који се презивају на слово Х, а то су били - Хендл, Хајнихен и Хасе.
Јохан Хајнихен, син композитора Давида Хајнихена, прве музичке подуке добио је од Јохана Кулауа који је био импресиониран младићевим талентом, те му је доделио одговоран посао преписивача нота. Хајнихен се интензивно бавио теоријом музике, а његов композиторски рад који је започео у Лајпцигу, био је најпрепознатљивији на пољу оперског стваралаштва. У овом граду је и са успехом 1710. године представио своју оперу Парис и Хелена, пре него што је напустио Лајпциг због одласка у Венецију, где је желео да истражи оперски стил тамошњих оперских композитора. Сви ови успеси крунисани су именовањем Хајнехена за капелмајстора на двору саксонског Електора у Дрездену.

Радња опере:
Хелена, жена спартанског краља Менелаја, заљубила се у тројанског принца Париса и одлучила да побегне са њима. Односе компликују бивша Парисова љубав Енона, Арминије који је заљубљен у Хелену и Еуристен који је заљубљен у Енону, а све почиње вешћу о одбеглим љубавницима коју доноси Дезбо. Парис и Хелена на путу између Спарте и Троје и почињу да се кају због својих поступака и размишљају да ли су донели добру одлуку јер још увек могу да спрече рат. Стицајем комичних околности и грешком њихових слуга, они ипак завршавају у истој спаваћој соби. Опера се завршава срећно, тако што свако од актера са успехом проналази новог љубавника.

Ауторка и уредница Сања Куњадић