субота, 18.10.2014, 20:02 -> 13:22
Извор: Трећи програм
Музика антика
Ансамбл "Чинквеченто" изводи композиције Филипа Схундорфа, фламанског уметника који је био један од музичара на двору цара Рудолфа II.
Иако су сина Максимилијана II током његовог живота називали „ексцентриком из Прашког замка" или „мелахноличним царом", овај владар је заправо био је један од великих заштитника уметности и науке. Вођен идејом да се путем науке и уметности може остварити боље разумевање космоса и библијских откровења, овај пансофиста је на свом двору окупио научнике попут Тиха Брахеа, Јоханеса Кеплера и Ђордана Бруна, сликара Ђузепеа Арчимболда, или музичара из Фландрије предвођених Филипом де Монтеом. Филип Схундорф је био један од музичара из Лијежа који су, најпре у Бечу а потом и Прагу, радили под де Монтеовим руководством. Схундорф је тридесет година био у служби хабзбуршких владара, радећи као дворски музичар чак три суверена - Максимилијана II, Рудолфа II и потом његовог брата Матијаса.
По налозима Филипа де Монтеа, Схундорф је био задужен за компоновање миса, мотета и магнификата, који су често били пародије мадригала или мотета старијег мајстора. Схундорфова Миса Усквекво Домине за шест гласова, сачувана је заједно са делима Де Монтеа, Карла Литона, Ђорђа Флорија и Јакоба Рењара, у манускрипту са делима из позног 16. века који се данас чува у цркви Светог Јакова у Кутној Хори. Миса је заснована на Де Монтеовом мотету, чији мелодијски материјал и шестогласну текстуру задржава током читавог тока. Схундорф хомофонију користи као експресивно средство, када се сви гласови удружују како би потцртали значење текста, као на пример стиха „Ет унам санктам католикам ет апостоликам Еклезијам".
У емисији ћете чути и Схундорфов Магнификат за пет гласова. Ово дело је штампано у Венецији 1593. године, а због велике популарности, касније је објављено и у Нирнбергу. Према препорукама Тридентског концила, у свом Магнификату заснованом на кантицима из Јеванђеља по Луки, Схундорф смењује коралне и полифоне одсеке, поштујући разумљивост и јасноћу прозодије на латинском. Ипак, композитор, који је био и изузетни инструменталиста, показује и склоност ка орнаментацији и колоратури.
Емисију ћемо завршити још једном мисом-пародијом - композицијом заснованој на позајмљеној теми неког духовног или световног дела чији се мелодијски материјал користи и варира у уобичајених пет ставова мисног ординаријума. Пратићете мису Ла долче вита, засновану на истоименом световном мадригалу.
Уредница емисије: Ивана Неимаревић
Коментари