Кристоф Вилибалд Глук на Хабзбуршком двору

Од свих опера које је Глук написао за бечки двор, најдалекосежнији утицај свакако је имала опера Орфеј и Еуридика, из 1762. године. Један од примера доследно спроведене реформе италијанске опере, ово дело представља својеврсну прекретницу у оперској историји. На почетку вечерашње емисије чућете арију Орфеја из трећег чина. Специфичности Глуковог музичког израза које се могу уочити у овој арији у великој мери су биле условљена и избором певача, односно на деликатном и рафинираном вокалном тону алт-кастрата Гаетана Гвадањија, који је изводио улогу Орфеја.

У току свог ангажовања на хабзбуршком двору, а у складу са снажним утицајем париске театарске културе на бечки позоришни живот, Глук је компоновао низ опера на француском језику, у жанру опере комик. Међу њима се као најуспешнија издваја опера Неочекивани сусрет, премијерно изведена у јануару 1764. године у Бургтеатру. Либрето је приредио Луј Данкур, према тексту опере-водвиља из 1726. године Ходочасници из Меке, из пера Ален-Ренеа Лезажа и Жак-Филипа Дорневала. Неочекивани сусрет једна је од такозваних ‘турских опера' Кристофа Вилибалда Глука, у којима се оријентална тематика дочарава инструментима карактеристичним за јаничарске оркестре, попут триангла и чинела. Опера започиње доласком главног протагонисте, принца Алија, у Каиро, како би пронашао принцезу Рецију у коју је заљубљен. Први чин обележен је музичком сликом каирских улица, којима доминирају оријентално обојени наступи дервиша-просјака Календера. Љубав принца Алија и принцезе Реције покушаће да спречи њен отац, али ће љубавници одлучити да побегну прерушени у ходочаснике из Меке. Њихов план биће разоткривен и они ће бити стављени на милост и немилост султана. Ганут њиховом љубављу и приврженошћу, монарх ће им опростити и опера се окончава у радосном наступу свих протагониста.

Срђан Атанасовски