Музика антика

Слушаћете псалмске мотете Ад те левави окулос меос, Кристе кви лукс ес ет диес и Манус туе фацерунт ме, као и Ламентације за шест гласова.

Овај енглески аутор, важио је за једног од шест најбољих композитора тјудорске епохе - поред Ферфакса, Тавенера, Шепарда, Парсонса и Берда. Томас Морли, у свом спису Једноставни увид у практичну музику из 1597. године, велича Вајта као једног од највећих енглеских композитора, поредећи његове смеле хармоније са мајсторством Орланда ди Ласа.

Вајт је рођен око 1538. године у породици градитеља оргуља, а као младић певао је у хору Тринити колеџа у Кембриџу. Након краћих периода активности у Катедрали у Честеру, Вајт је 1570. године именован за оргуљаша и хоровођу Вестминстерске опатије. Његов живот изненада је окончан у 36. години, када је са осталим члановима своје породице преминуо током епидемије куге која је захватила Лондон.

Остао је сачуван релативно велики број композиција Роберта Вајта - седамнаест мотета, магнификат и два циклуса Ламентација, осам химни, као и неколико инструменталних композиција за виолу и инструменте са диркама.

Вајт је, као католик, компоновао дела заснована на текстовима на латинском језику. Док је током владавине Марије Тјудор ова пракса била општеприхваћена, увођењем Акта о једнообразности црквених молитви и објављивањем Молитвеника, енглески језик је постао доминантан у обредима англиканске цркве. Ипак, постојали си у изузеци - наиме у Краљевској капели, као и на универзитетима у Оксфорду и Кембриџу, службе су се одвијале и на латинском, јер се сматрало да је овај језик добро познат и разумљив образованим верницима који су присуствовали црквеним обредима. То је највероватније и разлог зашто је тако велик број изузетних композиција насталих између 1560. и 1570. године био базиран на латинским текстовима.

У емисији ћете слушати Вајтове мотете у којима прати утврђену праксу смењивања коралних и полифоних одсека заснованих на кантус фирмусу. Музички, ови псалмски мотети су композиторима пружали велику слободу у проналажењу нових изражајних поступака којима би било остварено музичко јединство дела. У делима које ћете слушати, Вајт је то постизао на неколико начина - дељењем текста и музике у јасне контрастирајуће одсеке, подражавањем шеме вотивног антифона у којој би смењивање неколико гласова водило ка звуку читавог ансамбла, или коришћењем исте, имитационе текстуре током читавог тока дела.

Вајт је био један од неколицине енглеских композитора који су обрадили Ламентације из католичке службе за Страсну седмицу, иако није јасно које су место ова дела могла да имају у англиканској цркви. Ипак, највероватније привучени овим меланхоличним текстовима, композитори су дали свој експресивни музички одговор на значења текстуалног предлошка.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић