Сублимне фреквенције

Ова двадесеттрогодишња уметница рођена је у Етиопији, али је као једногодишњакиња усвојена и одрасла је у Финској, где је похађала музичку школу и почела да се занима за блуз и фолк музику. После одлично примљеног деби албума, Вагнерова је снимила свој друго остварење под називом Када деца из подрума угледају светло уз помоћ познатог финског продуцента Владислава Дилеја. Дилеј - познат по свом минималистичком електро звуку - задржава изузетну сведеност израза Мирел Вагнер. Њен глас, речи и звук гитаре доминирају уз додавање суптилних акцената у начину снимања гласа, додавања правог реверба и потцртавања неких мелодијских фраза који чине да овај албум звучи епски и широко. У две нумере (Елипса и Лаку ноћ), чућете и виолончело и клавир које свира познати шкотски композитор филмске музике Крег Армстронг.

Нумере с албума Када деца из подрума угледају светло, Мирел Вагнер је написала боравећи у колиби на полуострву Хаилуото у северној Финској, у којој није имала ни струје ни грејања. Атмосфера изолације, усамљености и контемплације обавија песме са овог остварења, које уметница изводи са зачудном мешавином мудрости, дечије заиграности ифасцинираности мрачним причама које заокупљају нашу машту.

Сама Мирел Вагнер у интервјуу који је дала немачком издању Ролингстона каже о својој поетици следеће: „Мислим да је најлакше рећи да правим тужну музику. Можете наравно рећи да су моји текстови бизарни и мрачни. Али за мене, моје песме су пре свега испуњене жељом. И у њима се налази нада да љубав превазилази све препреке. Оно што је за мене тужно јесте музика без душе коју стално слушамо на радију, музика која је само производ. Ако у њој нема никаквог живота... није ли то много тужније од меланхоличне песме?"

Уредница Ксенија Стевановић