Кристоф Вилибалд Глук на Хабзбуршком двору

Један од најзначајнијих Глукових сарадника у Бечу био је гроф Ђакомо Дурацо, ђеновљански племић албанског порекла, који је 1754. постављен за управника дворских позоришта у Бечу. Дурацо је био заслужан за снажан утицај француске позоришне културе, увођење француске говорне драме, opéra comique, као и пантомимског балета, а неретко је лично инсистирао на Глуковом ангажовању као композитора, јер је изузетно ценио његов таленат. Дурацо уједно потписује либрето прве Глукове опере која је премијерно изведена у бечком Бургтеатру. Реч је о пригодном алегоријском делу, у жанру festa teatrale, под насловом Невиност побеђује, у којој је Дурацо користио и поједине текстове Метастазијевих арија. Радња опера смештена је у идеализовани период римске републике. Премијера је била уприличена поводом рођендана хабзбуршког цара, 8. децембра 1755. године, и означила је један од првих корака ка реформи италијанске опере, у визији Ђакома Дураца. Метастазијеве арије постављене су у динамични контекст оркестарског речитатива, наступа хорова и балета, чиме је динамизиран ток читавог музичко-сценског остварења.

Међу подухватима грофа Ђакома Дураца посебно се издваја опера Армида. Још од своје прве младалачке посете Паризу, Дурацо је гајио замисао да на основу либрета Филипа Киноа за оперу Армида Жан-Батиста Лилија изради либрето за реформистичку италијанску оперу. Ову идеју је коначно остварио 1761. године, у сарадњи са песником Ђованијем Амброђом Миљаваком и композитором Томазом Траетом. Радња опере заснована на причи из епа Ослобођени Јерусалим Торквата Таса о чаробници Армиди која не успева да крсташа Риналда у кога је заљубљена, магијом задржи за себе. Структура опере сведена је на један чин од двадесет сцена, уз значајно учешће хора, балета и пантомиме у драмском току, као и богату оркестрацију.

Срђан Атанасовски