Вокална лирика

Кристијан Герхахер и пијаниста Геролд Хубер изводе циклус песама "Књига висећих вртова" Арнолда Шенберга.

Шенберг је овај циклус написао између 1908. и 1909. године, а компонован је према истоименој поеми Штефана Георга, у којој је описана несрећна љубав двоје младих. Дело је написано на почетку атоналне фазе у Шенберговом опусу, те поседује одлике неуобичајене за традиционалну форму лида - непостојање тоналног центра, одсуство традиционалне мелодијске прогресије и преовлађујућа употреба дисонантних сазвучја. Расположења се осликавају хармонијом, текстуром, темпом и декламацијом. Након премијере 1910. године, дело је наишло на неодобравање критике, пре свега због авангардног музичког језика.

Интересантно је поменути виђење америчког теоретичара Карла Емила Шорскија, који пишући о Књизи висећих вртова тумачи врт као метафору разарања традиционалне музичке форме. Врт који је Георге описао у својој поеми, а Шенберг преточио у музику, представља поредак старе, традиционалне музике од које је овај аутор желео да се отргне. Распад врта на крају поеме тако одговара отклону који је Шенберг направио у односу на старе музичке конвенције.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић

Вокална лирика

Програмска шема

Коментари