Електронски студио

Остварења Џејкоба Дракмена

Композиције Анимус III и Синапса-Валентина написане су за инструмент и траку. У првом случају употребљен је кларинет, а другом контрабас. Иако сродне инструментације, односи између учесника у извођењу ових дела значајно се разликују. У првој композицији, Анимус III из 1968. године, композитор је настојао да углавном конкретне звукове са траке што је више могуће прожме са деоницом кларинетисте, који је притом озвучен тако да поред звукова из кларинета, може користити и микрофонију као део звучне слике. Насупрот томе, у делу Синапса-Валентина са почетка седамдесетих година, контрабас је потпуно супротстављен траци, на којој се овог пута налазе синтетизоване звучности. Деонице траке и контрабаса постоје и као самосталне композиције, те контраст који настаје између партова не изненађује. Назив Синапса је алузија на напонско управљање аналогним уређајима које одговара начину на који су повезани нерви. Оба дела су реализована у центру за електронску музику Универзитета Колумбија у Принстону.

Аутор: Милан Милојковић

Електронски студио

Програмска шема

Коментари