Уметност интепретације – Пјер Булез

Првенствено познат као један од предводника неоавангарде педесетих година прошлог века, односно као пионир интегралног серијализма и алеаторике, Булез је, од самих почетака уметничког деловања, подједнако успешно развијао и своју диригентску праксу. Његово интересовање за ову врсту уметничког ангажмана, превасходно је било покренуто потребом за афирмацијом дела савремене музике, односно музике млађе генерације композитора којој је и сам припадао. Вођен тим настојањима, Булез 1954. године у Паризу установљава концертно удружење Домен музикал које је представљало институционални оквир за организовање концерата савремене музике, на којима су - у његовом тумачењу - премијерно извођена дела многих значајних аутора с половине прошлог века, попут Карлхајнца Штокхаузена, Џона Кејџа, Лучана Бериа, Мауриција Кагела, Силвана Бусотија и других. Деловање у оквиру овог удружења, а потом и све чешћи наступи на фестивалима савремене музике широм европског континента, скренули су пажњу стручне јавности на Булезове упечатљиве интерпретације, и отворили му врата сарадњи са водећим оркестрима Европе и Америке. У низу ангажмана које је имао са већим оркестарским кућама, издваја се његово деловање на месту шефа-диригента Симфонијског оркетра Би-Би-Сија, као и музичког директора Њујоршке филхармоније, док је последњи низ година Булез активан као главни гостујући диригент Симфонијског оркестра из Чикага.

Окренут превасходно стваралаштву авангардних композитора, као и оних који су деловали почетком двадесетог века, Булез својим диригентским тумачењима исписује лично виђење развојних линија музике прошлог века. У његовом диригентском репертоару посебно место заузимају остварења композитора Друге бечке школе, затим Клода Дебисија, Рихарда Магнера, Густава Малера, Игора Стравинског, Едгара Вареза и Лучана Берија.

Приступом музичком делу, Булез настоји да реконструише композиторове интенције и укаже на процес обликовања музичке форме, постављајући пред слушаоца јасну представу музичке структуре дела. У том смислу, критика у први план истиче аналитички приступ партитури и чистоћу звука која је увек присутан квалитет његове интерпретације без обзира на комплексност партитуре и извођачке захтеве које она поставља. Своја становишта и погледе у вези са интерпретацијама дела која изводи, Булез је објавио у низу есеја и аналитичких студија које у сада већ значајном обиму чине вредан део његове свеукупне уметничке заоставштине. Више окренут студијском снимању него живим извођењима, Булез је реализовао неколико десетина албума који представљају резултате систематичних аналитичких подухвата, а данас су прихваћени као антологијска издања и незаобилазне референце за проучавање дела појединих композитора. На тумачењу стваралаштва Игора Стравинског, Булез је посебно био ангажован између шездесетих и осамдесетих година, када је и остварио звучне записе кључних дела руског модернисте.

Уредник емисије: Стефан Цветковић