Koнстантин Фрумкин: Политичка економија среће

Константин Фрумкин, руски културолог и новинар, на почетку текста Политичка економија среће полази од става да у покушају да освоје бираче и надмаше једни друге, политичари често, мада невољно, посежу за обећањем да ће усрећити народ. На тај начин противници и раскринкавају једни друге постављајући питање: „да ли је човек срећнији од ваших реформи, контрареформи, просвећивања, индустријализације, слома империје..."

Политички дискурс је, како уочава Фрумкин, у парадоксалној зависности од појма среће: с једне стране, они који претендују на политичко руковођење морају да признају да нема поузданих инструмената „усрећивања" људи, па чак нема ни тачних представа о томе како мере државне политике заправо утичу на „просечни ниво среће". С друге стране, сама логика политичког ривалства и политичких дискусија подстиче на то да они који руководе државом треба да као свој задатак прокламују постизање среће својих народа, али не у метафоричком већ у строго техничком, мерљивом и проверљивом смислу. Аутор истиче да је последњих деценија почело активније да се приступа истраживањима проблема среће која су на Западу готово прерасла у самосталну научну дисциплину. Данас се, наиме, сачињавањем рејтинга држава према степену среће њихових становника бави велики број научних организација у целом свету, истиче Фрумкин.

Текст је преузет из једанаестог броја руског часописа Нева за 2011. годину.

Уредница Оливера Нушић.